Zvornik: Svedočenje učenika o nasilju koje se gura pod tepih

Kao učenik devetog razreda želim da ukažem na problem vršnjačkog nasilja.
Često se dešava da stariji zlostavljaju mlađe, mada je rjeđe da učenici devetog razreda napadaju šesta ili sedma odeljenja. Ipak, nasilja među devetacima, osmima i ostalima ima mnogo.
Djecu koja su nižeg rasta ili fizički slabija često zastrašuju prijetnjama da će ih tući. Lično sam svjedočio kada je jedan učenik udario mog druga šamarom toliko snažno da mu se zacrvenjela jedna strana lica i zujalo mu je u uhu – samo zato što ga je prijavio za nešto u školi.
Djeca iz sela često su posebno na meti, jer se gradska djeca poznaju od ranije i onda maltretiraju nove učenike. I ja sam prolazio kroz isto kada sam bio šesti razred, iako sada, kao stariji, imam više podrške i zrelosti.
Ismijavanje na osnovu izgleda, načina oblačenja ili govora dešava se stalno. Na sve to nastavnici uglavnom ćute ili kažu žrtvi da se ne obazire i da će prestati, što u stvarnosti nikad ne pomogne. Ja to nisam mogao podnijeti pa sam u početku sam pokušavao da stanem na kraj nasilju, a sada imam i podršku svojih prijatelja.
Zastrašivanja su svakodnevna: „sačekaj me poslije škole tu i tu“, zbog čega djeca ne smiju ni kući da krenu. Nemaju kome da prijave jer direktor radi do 15 sati, pa uglavnom ćute i trpe. To je sramota za našu školu, jer očigledno ne žele da se ozbiljno pozabave ovim problemom.
Takođe, prisutan je i nacionalizam. Iako je škola zabranila majice sa oznakama država ili entiteta, Bošnjaci i dalje trpe neprijatnosti. Neki učenici nose majice sa natpisima „Ratko Mladić“, „Republika Srpska“, „Za kralja i otadžbinu“, pa čak i čarape sa likom Draže Mihailovića. Nastavnici na to zatvaraju oči.
Ja sam Srbin, volim i poštujem svoju istoriju, ali mislim da nije u redu da se na taj način provocira. Bošnjaci u našem odeljenju nikada nisu pravili probleme, naprotiv – druželjubivi su i korektni. Zato smatram da se i ovo treba prepoznati kao oblik nasilja prema njima.
(Svedočenje učenika)