Зворничанин Петар Спремо упутио отворено писмо комадантима Еуфора

Отворено писмо поводом поступања аустријскогконтингента ЕУФОР-а у Босни и Херцеговини премадугогодишњем преводиоцу – локално особље ЕУФОР-а

За: Надлежни команданти ЕУФОР-а и аустријскогконтингента (АУТЦОН), информативни медији:

Ово писмо не пишем из једа, већ из дубоког и горкогразочарања пред којим више не могу И нећу ћутати. Чекао самвише од годину дана да га објавим.

Након једанаест година непоколебљиве службе, оданости ипосвећености као сениор преводилац у ЛОТ Хоусе Братунац, са58 година живота остао сам без посла – отпуштен сам без икаквог објашњења прије отприлике годину дана 31. Јануара2025. Годинама сам био систематски потплаћен, те изложенономе истом злостављању, злоупотребама и узнемиравању закоје сам некада вјеровао да се ЕУФОР противи.

Када сам се први пут придружио мисији, био сам испуњенпоносом. Вјеровао сам у мандат очувања мира. Свакодневносам рискирао свој живот и сигурност своје породице како бихпремостио језичку баријеру између ваших војника и локалнихзаједница. Једанаест година нисам био само запосленик. Био самкултуролошки савјетник, повјерљива особа и глас који је омогућавао вашем контингенту да дјелотворно ради. У вишенаврата су ми говорили да сам један од најцјењенијихпреводилаца на списку. Моја оданост је била апсолутна. Никаданисам угрозио мисију.

Зато ме је посљедње поглавље мог радног вијека оставилоскршеним.

Умјесто достојанства и захвалности за деценију службе, дочекалису ме горчина и непристојни односи како од стране ЕУФОР-а, и од припадника АУТЦОН-а. Након једанаест година вјерне службе, отпуштен сам без икаквог кохерентног објашњења. Није ми датникакав разлог. Није одржано никакво саслушање. Након што самједанаест година преводио у високоризичним окружењима, одбачен сам као алат који је наџивио своју корисност. У доби од 58 година поново изградити каријеру није само тешко – готово је немогуће.

Но, отпуштање је само посљедња увреда. Током цијелог моградног стажа, заједно с осталим локалним особљем – патио самзбог систематског потплаћивања. Били смо плаћени мање однаших колега за исти, ако не и опаснији посао. Када смо износилизабринутост због узнемиравања или неправедног поступања, дочекали су нас хладни зидови бирократије или отвореногбезобразлука. „Мировне снаге“ које су требале представљатинајбоље од Европе – посебно аустријски контингент – често супоказивале ароганцију и непоштовање према људима који суњихову мисију одржавали на животу.

Када бисте питали садашње активно (локално) запослено особље, не бисте добили искрен одговор, јер ризикују да буду одмахотпуштени. Али ван службе, сваки локални члан ЕУФОР АУТЦОН-а ће то признати.

Желим бити јасан: ово није само питање новца. Ово је основнаљудска вриједност. Служити мисији једанаест година, дати најбољегодине касне животне доби како бисте осигурали сигурност запородицу и осигурати комуникацију страним војницима, а затимбити одбачен без „хвала“, без образложења и без пензије илиотпремнине која одражава твоју службу – то је морални неуспјехЕУФОР-а и АУТЦОН-а.

Показали сте локалном особљу у Босни И Херцеговини да је оданост једносмјерна улица. Тражили сте нашу оданост, дискрецију итежак рад. Али када је дошло вријеме да ви покажете оданостпрема нама, показали сте ми, безкрупулозно И охоло, самоврата.

Не пишем ово очекујући да ћу добити посао назад. Повјерење је коначно И непоправљиво срушено. Пишем ово да бихдокументовао истину. Непристојни односи, злостављање инеправедно отпуштање локалног особља нису пуке нуспојавемировне мисије – они су издаја саме мисије у Босни И Херцеговини.

Разочарали сте ме. Још важније, разочарали сте људе Босне иХерцеговине који су вјеровали да се залажете за правду и поштенопоступање.

С поштовањем, и горчином,

Петар Спремо
Бивши старији преводилац, ЛОТ Хоусе Братунац (11 година службе)

Зворник, 18 Мај 2026