Замјеник директора Републичког геолошког завода Републике Српске доц др Цвјетко Сандић изнео своје стручно мишлиење

Замјеник директора Републичког геолошког завода Републике Српске доц др Цвјетко Сандић је истакао да су они са стручне стране изнијели своје замјерке у вези спорних измјена закона.

– Што се тиче укључивања локалних заједница у одлучивање ми смо мишљења да се стратегија развоја Републике Српске не може радити без локалних заједница, и стога сматрамо да оне не могу бити препрека у овом случају већ морају бити партнери у овим пројектима. Истовремено, локалне заједнице не могу спријечити истраживање јер оно није штетно. У Лопарама смо имали примјер да је истраживање завршено и никакву штету нису нанијело осим што су донијели информације о каквим потенцијалима Република Српска располаже. Изнијели смо и примједбу на количине која се узимају за геолошка испитивања. Сматрамо да се не може глобално одредити да за све сировине то буде десет хиљада кубних метара него да за специфичне минералне сировине буде одређена количина материјала и да се на ту сировину плаћа нека концесиона накнада држави. Уједно, тражимо и да се та сировина не може злоупотријебити, односно продати трећим лицима. Дјеловали смо конструктивно и на страни доносиоца одлука, али и на страни животне средине, што нам је генерално и циљ, као институције. Поред тога, нисмо сагласни око подјеле истраживања на инвазивна и неинвазивна. Према Нацрту, неинвазивна су она која не дирају својства и грађу терена, а инванзивна супротно. Уколико знамо да је једна од основних преамбула наше струке да се терен врати у пробитно стање зако треба да дубе и у закону. То не стоји у овом нацрту, а ми смо мишљења да сваки истражни ископ мора да се врати у пробитно стање. У законима ове врсте у Србији, Хрватској и другим земљама нигдје нема термина инванзивно и неинванзивно истраживање – истакао је Сандић.

Преузет део текста од Инфо Бирача