Вукомир Станковић ни(је) крив!

Зворник – Хапшењем васпитача М.Б. од стране МУП-а Српске због ” Недозвољеног снимања и сликања малољетних лица и дистрибуције садржаја” и одређивања истом притвора, довело је до тога да Вукомир Станковић поднесе оставку на мјесто директора дјечијег вртића “Наша радост” у Зворнику, гдје је осумљичени био запослен.

Јавност је почела да оптужује директора како је могао да запосли такву особу, да ли је био конкурс, љекарски преглед и слично и одмах је тражена оставка директора.

Кад би реално сагледали ситуацију, знали би да је горе осумњичени М.Б био најпопуларни аниматор, мајке су се отимале за њега кад су дјечији рођендани у питању. Да смо спровели анкету “Ко најбоље ради са дјецом?”, он би био изабран дефинитивно. Не постоји конкурс или преглед који би могао открити да ли неко има склоност ка педофилији.

Начин на који је примљен у радни однос не знамо, истина је да је био активан као омладинац у СНСД-у и вјероватно је на тај начин осигурао себи посао, али руку на срце, кад то није било страначког запошљавања у Босни и кад га неће бити? 

Било какав конкурс, преглед, не би спријечио његово запошљавање јер се заиста истицао по раду са дјецом, на разне начине, што је доприњело да се сви још више шокирамо сазнањима и исповјестима родитеља.

Вукомир Станковић ,реално, никад није био нека репрезентативна личност. Мени лично је увијек сметало кад се уђе у хол вртића, што умјесто животињског царства, имамо политичко царство са главним ликовима Милорада Додика и Зорана Стевановића. Кад би се организовали скупови СНСД- а, он је увијек имао пун аутобус жена, а сви знамо како се људи уцјењују и врши се притисак да би ишли. Размишљао сам дуго писати критичке текстове због тога, али није Вукомир Станковић ту битан, него вртић као установа. Ако срозамо углед једне такве установе, ми смо у проблему као друштво. Установу не чини директор,него запослени који раде са дјецом.

С друге стране, владала је дисциплина у вртићу, није се дешавало да се појаве неке епидемиолошке болести, опасне бактерије и слично, како кажу баш је он лично инсистирао да се води рачуна и све откувава. Такође, повећани су капацитети смјештаја и реализоване разне манифестације за дјецу у нашем граду.

Разговарао сам са васпитачицама и заиста су тужне, кажу да је био добар као директор и човјек, навикли су се једни на друге и све је функционисало добро,  затим додају да није он крив, није могао да зна, као и то да нико није приметио нешто чудно у сарадњи с колегом.

Кад је сазнао за хапшење запосленог, нарушено му је здравље, позлило му је, лично је то све схватио и рекао је : “Боље да сам умро него ово што сам дочекао.”, каже његова сарадница

Било како било, са његове стране то је морална одлука и ако већина сматра да он не треба да осјећа одговорност, јер није знао нити могао претпоставити, као ни његове колеге.

А што се тиче осумљиченог М.Б. ми нисмо суд и не смијемо да цртамо мете на челу никоме, али самим тим што је суд доњео притвор од 30 дана, јаки докази постоје. Позивамо родитеље да свједоче и доставе све што имају да нам се сличне ситуације не би догађале.

Апелујемо на све, да се суздрже од напада на вртић, јер је то јако важна установа гдје иду наша дјеца и коју не чине појединци, него колектив вриједних, добрих, образованих и стрпљивих људи који брину о нашој дјеци.

Ја као родитељ сматрам да моје дијете квалитетније вријеме проведе у вртићу уз своју Жељку и Анђу него уз мене као родитеља.

Пише: Недељко Босиочић

&нбсп;