Возачи, портири, спремачице, мајстори – дио су неизоставног тима сваке болнице

Пишу ми моји саборци из болнице да се огласим на порталу поводом „неправде“ и чињенице да се плата повећава само медицинском особљу за 250 КМ. Кажу – овако се дискредитује немедицински кадар и прави подјела међу људима који годинама раде раме уз раме.

Прво, не знам да ли је ово повећање системско рјешење у борби против све веће инфлације или је одговор на јавне прозивке др Горан Бјековић у емисијама током протекле године. Искрено, више ми личи на продукт тих учесталих иступа и притисака него на дугорочно промишљену реформу. Утисак је да је он урадио више за раднике и грађане него цијела опозиција заједно – можда га зато и зову да уђе у њихове редове, да покупе његове гласове.

Генерално, инфлација је подигла цијене свега. Данас је тешко преживјети од једне плате, поготово ако је минимална. У том смислу, свако повећање је добродошло.

Али…

Као неко ко десет година ради у болници, морам рећи – ружно је раздвајати људе. Возаче, спремачице, портире, мајсторе и друге раднике који су важна карика у систему. Више крви су ови људи видјели и више жртве поднијели него многи доктори и сестре. Сјетимо се само времена короне. Њихов ангажман тада треба да буде мјерило када говоримо о томе „ко ради“ и колики је чији допринос.

Носиоци посла јесу доктори и сестре – то је чињеница. Али без свих осталих болнички систем не функционише. Болница није само операциона сала.

Људи су данас кивни на синдикат. И имају право. Ја сам давно напустио синдикат када сам схватио да често служи појединцима за личне интересе. Парадокс је да се, по причама колега, директор болнице Иван Поповић више бори за повећање плата него синдикални представници.

По природи посла, медицинари често не симпатишу управне раднике и раднике фонда, јер сматрају да паразитирају на њиховим резултатима и да се неријетко постављају као надлежни. Али треба рећи и другу страну – људи са средњом школом у администрацији имају плате које не прелазе 1.200 КМ, док правници и економисти имају примања изнад просјека. И ту постоје разлике које стварају додатне тензије.

Похвално је подизање плата. Али модел очигледно није добар. Раслојавање запослених у здравству може само погоршати међуљудске односе.

Мени, који ово пишем, биће добро. Добићу лијепо повећање. Можда би било паметније да ћутим.

Али није хришћански. Није људски. И није у мом фазону.

пише: Недељко Босиочић