Шта би радили данас српски великани?

Да је Гаврило Принцип жив
Данас би био програмер у некој западној фирми
Не би размишљао у кога да упути свој последњи метак
Не би га то уопште занимало

Марко Краљевић се не би бавио турцима
Осим што би можда играо фудбал
У другој Турској лиги, евентуално, и слао новац својима

Никола Тесла би се заглавио на другој години електротехнике
Професори би га обарали због неких баналних разлога
Вероватно би се пропио
И дигао руке од проналазака

Мокрањац би компоновао за Гранд Шоу, или Карлеушу и Цецу

Светог Саву нико не би узео за озбиљно, нити би био свет, нити Сава, већ неки тамо Растко

Мика Антић би био репер

Вук Стефановић Караџић би гласао за Вучића
Можда би био његов портпарол

Карађорђе би уместо против окупатора дизао буну против “геј параде”

Светозар Марковић се не би ни родио, када би видео шта је остало од његовог социјализма

Лаза Лазаревић би, вероватно, завршио у “Лазу Лазаревића”, тешко да би његова ширина била препозната

Живојин Мишић не би био познат широј јавности
Милунка Савић такође, наставила би да чисти, као што је иначе радила

Исидору Секулић нико не би читао, ако би уопште писала

Десанка Максимовић би објављивала на фејсбуку, и имала пар хиљада пратилаца на инстаграму

Бранко Ћопић иако би скочио са моста
Скочио би у реку, па би отпливао леђно
У неку другу државу

Надежда Петровић би била иллустратор дневних новина

Доситеј Обрадовић, уместо просветитеља, био би вероватно лифе коуч, и уместо да оде у манастир, држао би семинаре по тржним центрима

Михајло Пупин био би компјутерски хакер, наручивао би храну преко Wолта и сумњам да би га Србија уопште занимала

Паја Јовановић би уместо слика, радио графите и мурале

Његош би гласао за Мила Ђукановића

Бранислав Нушић би радио као и тада, само што сумњам да би у неком позоришту за њега било места

Жанка Стокић би играла у “Синђелићима” и осталим домаћим сапуницама

Радоје Домановић би писао шале за Кесића и Ивановића, од њиховог ега не би могао да дође до изражаја

Бора Станковић не би написао “Коштану”, а врло вероватно не би написао ништа

Милан Недић би био високо котиран у врху политике, као и Никола Пашић

Петар Кочић не би имао кога да буни, па би променио занимање, отишао би у молере или достављаче брзе хране

Владика Николај сигурно не би отишао у монахе, смислио би нешто занимљивије

Јован Цвијић би радио у комерцијалној банци, а преко викенда би спроводио своја истраживања

Милутин Миланковић би чекао у бироу да га запосле у некој основној школи, као замена, док се не разболи неко из СНС кадра

Иву Андрића ни не могу да замислим у овом времену
Мешу Селимовића такође
О Црњанском и да не причамо

Све су то деца неког другог времена

Која би

Као и ова наша

У овом нашем

Била потпуно изгубљена

Од бескрајне понуде свега

У којој све оно што би радили и стварали

Не би значило ништа

Никоме

Па ни њима самима

Преузето: Стефан Симић

&нбсп;