Šta bi radili danas srpski velikani?

Da je Gavrilo Princip živ
Danas bi bio programer u nekoj zapadnoj firmi
Ne bi razmišljao u koga da uputi svoj poslednji metak
Ne bi ga to uopšte zanimalo

Marko Kraljević se ne bi bavio turcima
Osim što bi možda igrao fudbal
U drugoj Turskoj ligi, eventualno, i slao novac svojima

Nikola Tesla bi se zaglavio na drugoj godini elektrotehnike
Profesori bi ga obarali zbog nekih banalnih razloga
Verovatno bi se propio
I digao ruke od pronalazaka

Mokranjac bi komponovao za Grand Šou, ili Karleušu i Cecu

Svetog Savu niko ne bi uzeo za ozbiljno, niti bi bio svet, niti Sava, već neki tamo Rastko

Mika Antić bi bio reper

Vuk Stefanović Karadžić bi glasao za Vučića
Možda bi bio njegov portparol

Karađorđe bi umesto protiv okupatora dizao bunu protiv “gej parade”

Svetozar Marković se ne bi ni rodio, kada bi video šta je ostalo od njegovog socijalizma

Laza Lazarević bi, verovatno, završio u “Lazu Lazarevića”, teško da bi njegova širina bila prepoznata

Živojin Mišić ne bi bio poznat široj javnosti
Milunka Savić takođe, nastavila bi da čisti, kao što je inače radila

Isidoru Sekulić niko ne bi čitao, ako bi uopšte pisala

Desanka Maksimović bi objavljivala na fejsbuku, i imala par hiljada pratilaca na instagramu

Branko Ćopić iako bi skočio sa mosta
Skočio bi u reku, pa bi otplivao leđno
U neku drugu državu

Nadežda Petrović bi bila illustrator dnevnih novina

Dositej Obradović, umesto prosvetitelja, bio bi verovatno life kouč, i umesto da ode u manastir, držao bi seminare po tržnim centrima

Mihajlo Pupin bio bi kompjuterski haker, naručivao bi hranu preko Wolta i sumnjam da bi ga Srbija uopšte zanimala

Paja Jovanović bi umesto slika, radio grafite i murale

Njegoš bi glasao za Mila Đukanovića

Branislav Nušić bi radio kao i tada, samo što sumnjam da bi u nekom pozorištu za njega bilo mesta

Žanka Stokić bi igrala u “Sinđelićima” i ostalim domaćim sapunicama

Radoje Domanović bi pisao šale za Kesića i Ivanovića, od njihovog ega ne bi mogao da dođe do izražaja

Bora Stanković ne bi napisao “Koštanu”, a vrlo verovatno ne bi napisao ništa

Milan Nedić bi bio visoko kotiran u vrhu politike, kao i Nikola Pašić

Petar Kočić ne bi imao koga da buni, pa bi promenio zanimanje, otišao bi u molere ili dostavljače brze hrane

Vladika Nikolaj sigurno ne bi otišao u monahe, smislio bi nešto zanimljivije

Jovan Cvijić bi radio u komercijalnoj banci, a preko vikenda bi sprovodio svoja istraživanja

Milutin Milanković bi čekao u birou da ga zaposle u nekoj osnovnoj školi, kao zamena, dok se ne razboli neko iz SNS kadra

Ivu Andrića ni ne mogu da zamislim u ovom vremenu
Mešu Selimovića takođe
O Crnjanskom i da ne pričamo

Sve su to deca nekog drugog vremena

Koja bi

Kao i ova naša

U ovom našem

Bila potpuno izgubljena

Od beskrajne ponude svega

U kojoj sve ono što bi radili i stvarali

Ne bi značilo ništa

Nikome

Pa ni njima samima

Preuzeto: Stefan Simić