Srpska: „Hoće li opozicija udariti dok je protivnik vezan?“

U Republici Srpskoj, Apelacioni sud je potvrdio presudu kojom je predsednik Srpske, Milorad Dodik, osuđen na godinu dana zatvora, uz zabranu političkog delovanja u trajanju od šest godina. Ova odluka dodatno komplikuje političku situaciju i unosi novu dozu neizvesnosti.

Prema važećem zakonodavstvu, ovakva presuda podrazumeva obavezu Centralne izborne komisije BiH da oduzme mandat i raspiše prevremene izbore za predsednika Republike Srpske.

U javnosti dominira uverenje da se radi o politički motivisanoj odluci, čime se, po mišljenju mnogih, urušava suverenitet institucija Srpske i dodatno produbljuje kriza poverenja u međunarodne aktere u BiH.

U takvim okolnostima, opozicija se nalazi pred ozbiljnim moralno-političkim izazovom: da li učestvovati na izborima koje bi potencijalno raspisala CIK BiH uz pritisak međunarodne zajednice, ili bojkotovati proces i sačekati redovne izbore 2026. godine?

Neki lideri opozicije podsećaju da je Dodik 1998. godine došao na vlast uz podršku međunarodne zajednice i smenu legalno izabranog predsednika Nikole Poplašena. Ako se tada nije problematizovala ta „intervencija“, u čemu je danas razlika?

Postavlja se pitanje: da li je legitimno prihvatiti pobedu u političkom meču ako protivnik ne može da izađe na teren? Da li je trijumf bez borbe vredan slave ili je to breme koje se nosi do kraja političkog života?

Upravo zato, deo javnosti smatra da bi opozicija, ako zaista veruje u demokratske principe i snagu narodne volje, trebalo da odbije takmičenje u okolnostima koje nisu rezultat političke borbe, već odluka donetih van izbornog procesa.

Možda je mudro, možda je hrabro, možda čak i patriotski – sačekati redovne izbore 2026. godine i tada pokazati snagu naroda, a ne prihvatiti „praznu titulu“ dodeljenu administrativnim dekretom.

Piše: Nedeljko Bosiočić