Спалионица отпада у Зворнику – питања без одговора

Зворник – Најављена спалионица отпада већ мјесецима је тема која се преноси од кафане до друштвених мрежа, а да притом грађани нису добили потпуну слику шта тачно долази у њихов комшилук.

Не кријем – и сам сам међу онима који желе конкретне информације, а не наслове и шапат.
Не због сензације, него због дјеце која дишу исти ваздух као и ми, и која ће овдје, надамо се, расти и остајати.

Иако је на почетку речено да ће јавност бити упозната са комплетним процесом, техничким подацима, емисијама и контролама, до данас ти детаљи нису представљени широј заједници. То не значи да их нема – него да нису доступни грађанима, а грађани имају право да разумију гдје живе.

Није спорно да у Европи постоје успјешни модели спалионица које годинама раде без примједби локалног становништва.
Беч је често цитиран примјер – постројење које се налази усред града, са системима филтрације, надзора и претварања топлоте у енергију.

Ако технологија функционише у центру милионске метрополе, логично је да се грађани питају: како ће функционисати код нас?
Ко ће надзирати процес, објављивати мјерења и комуницирати с јавношћу?

То нису ни сумње ни оптужбе — то су обична, здрава питања свакога ко овдје живи.

Разлози за нервозу нису само у новом постројењу, већ у искуствима која већ имамо:

• епизоде црног дима,

• помор рибе у Сапни,

• слаб јавни увид у резултате мјерења у претходним ситуацијама.

У таквом окружењу, људи не стрепе од технологије, него од одсуства информација и комуникације.
И то је важно рећи — смиреним тоном, али јасно.

Заједница мора имати глас

Нема дилеме: ако пројекат јесте најављен као модеран, чист и по европским стандардима, онда је логичан и сљедећи корак — отворена презентација грађанима.

Умјесто нагађања, онлине расправа и нервозе, потребни су:

• јавни увид,

• тумачење стручњака,

• објашњење процеса,

• преглед надзора и контроле емисија.

Не тражимо привилегију, него право да знамо.

Нећу рећи ни да је ово шанса, ни да је катастрофа.
И једно и друго би била тврдња без података.

Ја само пишем као човјек који овдје живи и жели остати.
Као родитељ који жели да ваздух у који дјеца улазе без страха остане услов за живот, а не тема за расправу.

Не тражимо много – само транспарентност.
Само разговор.
Само чињенице.

✍️ Пише: Недељко Босиочић