Славимо Светог Јована Крститеља: Срби се данас братиме, а једна ствар са иконом је обавезна

Православни верници данас прослављају Светог Јована Крститеља, једног од најпоштованијих светаца у читавом хришћанству. Ово је једна од највећих слава у Србији, а због значаја празника, Јовањдан је у календару обележен црвеним словом. То нас подсећа да се данас треба посветити миру, породици и вери, уместо тешким кућним пословима.

Много је оних који славе Светог Јована Крститеља, а не знају да једна грешка са иконом по предању доноси велику несрећу.

Као историјска личност, он је у Јордану крстио хиљаде оних који су се покајали и прихватили хришћанство. Његов живот био је слика истинског подвига – живео је аскетски, хранио се медом и биљем, а увек је носио само скромну одећу од камиље коже.

Страдање и судбина свете деснице

Његов пут завршен је мученички у време краља Ирода. Због практиковања хришћанства, које је тада било забрањено, Јован је осуђен на смрт и погубљен одсецањем главе. Ипак, његова моћ није нестала, а најдрагоценија реликвија – његова десна рука – данас је под окриљем Српске православне цркве.

Ова светиња, којом је крштен сам Христос, прешла је дуг пут. Од руских царева, преко малтешких витезова, стигла је у руке династије Карађорђевић као знак захвалности што је Србија примала руске избеглице. Чувана је у Патријаршији, а током Другог светског рата сакривена је у манастиру Острог, где је остала сачувана од окупатора.

Заборављени обичај који „кажњава“

Посебан куриозитет Јовањдана је обичај прања икона. Некада су верници после јутрења износили иконе на реке или бунаре како би их ритуално „умили“. Веровало се да се тиме дом чисти од сваког зла, а иконе су се брисале крпама натопљеним светом водом.

Иако је овај обичај данас реткост, народна предања о њему су била веома оштра. Веровало се да ће онога ко не „умије“ икону стићи тешка казна, па су се људи плашили да ће им се, због занемаривања овог чина, одузети руке или ноге.

&нбсп;

&нбсп;

Извор: Крстарица