Slavimo Svetog Jovana Krstitelja: Srbi se danas bratime, a jedna stvar sa ikonom je obavezna

Pravoslavni vernici danas proslavljaju Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najpoštovanijih svetaca u čitavom hrišćanstvu. Ovo je jedna od najvećih slava u Srbiji, a zbog značaja praznika, Jovanjdan je u kalendaru obeležen crvenim slovom. To nas podseća da se danas treba posvetiti miru, porodici i veri, umesto teškim kućnim poslovima.

Mnogo je onih koji slave Svetog Jovana Krstitelja, a ne znaju da jedna greška sa ikonom po predanju donosi veliku nesreću.

Kao istorijska ličnost, on je u Jordanu krstio hiljade onih koji su se pokajali i prihvatili hrišćanstvo. Njegov život bio je slika istinskog podviga – živeo je asketski, hranio se medom i biljem, a uvek je nosio samo skromnu odeću od kamilje kože.

Stradanje i sudbina svete desnice

Njegov put završen je mučenički u vreme kralja Iroda. Zbog praktikovanja hrišćanstva, koje je tada bilo zabranjeno, Jovan je osuđen na smrt i pogubljen odsecanjem glave. Ipak, njegova moć nije nestala, a najdragocenija relikvija – njegova desna ruka – danas je pod okriljem Srpske pravoslavne crkve.

Ova svetinja, kojom je kršten sam Hristos, prešla je dug put. Od ruskih careva, preko malteških vitezova, stigla je u ruke dinastije Karađorđević kao znak zahvalnosti što je Srbija primala ruske izbeglice. Čuvana je u Patrijaršiji, a tokom Drugog svetskog rata sakrivena je u manastiru Ostrog, gde je ostala sačuvana od okupatora.

Zaboravljeni običaj koji „kažnjava“

Poseban kuriozitet Jovanjdana je običaj pranja ikona. Nekada su vernici posle jutrenja iznosili ikone na reke ili bunare kako bi ih ritualno „umili“. Verovalo se da se time dom čisti od svakog zla, a ikone su se brisale krpama natopljenim svetom vodom.

Iako je ovaj običaj danas retkost, narodna predanja o njemu su bila veoma oštra. Verovalo se da će onoga ko ne „umije“ ikonu stići teška kazna, pa su se ljudi plašili da će im se, zbog zanemarivanja ovog čina, oduzeti ruke ili noge.

Izvor: Krstarica