Писмо Ивану Поповићу које треба прочитати

На број наше редакције вечерас је стигло писмо од једног Зворничанина, Синише, који тренутно ради у иностранству. У писму је подијелио своје искуство и изразио велику захвалност директору ЈЗУ Болница Зворник, господину Ивану Поповићу.

Синиша нам је испричао своју причу:

“Тренутно радим у иностранству, далеко од свог Зворника и родитеља који су остали тамо. Прошле седмице добио сам вијест која ме је потпуно затекла – оба моја родитеља, старији и болесни, примљени су на лечење у ЈЗУ Болница Зворник. Био сам на терену, немоћан да се одмах упутим кући, а брига ме је преплавила.

Покушавао сам путем телефона да сазнам нешто више о њиховом стању, али информације које сам добијао биле су штуре и мени, као обичном човјеку, неразумљиве. Нисам знао шта да радим ни коме да се обратим. Дуго сам размишљао – да ли познајем некога у болници ко би могао да ми помогне? На крају, једино име које ми је пало на памет било је име директора, господина Ивана Поповића.

Искрено, нисам био сигуран да ли да му се обратим. Знамо се из виђења, али нисам мислио да сам довољно важан да би ми се он јавио. Ипак, одлучио сам да му пишем путем Фацебоок-а, јер нисам имао његов број. Нисам очекивао много, али морао сам покушати.

На моје изненађење, господин Поповић ми је одговорио одмах. Било је то касно увече, око 23:30х, али он је без размишљања отишао до болнице да провјери стање мојих родитеља. Не само да ми је тада пружио информације које су ми биле неопходне, већ ме је и наредних дана редовно обавештавао о њиховом здравственом стању.

Његова посвећеност и људскост оставили су ме без ријечи. Имао је стрпљења за мене, помагао ми је више него што би, можда, учинио и род рођени. У тренутку када нисам знао коме да се обратим, он је био ту.”

Синиша је закључио писмо са жељом да јавно захвали господину Поповићу:

“Размишљао сам како да му се захвалим, али не знам како. Знам да он, Богу хвала, све има и да му ништа материјално не треба. Зато сам одлучио да ово напишем и замолим вас да објавите, јер желим да људи знају каквог човјека имају у свом граду.

Господине Поповићу, хвала вам од срца. Нека вас Бог поживи и дарује вам све најбоље, јер сте то заслужили.”

Наша редакција се придружује захвалности и жељама за дуг живот и успјешан рад господину Ивану Поповићу.