Na broj naše redakcije večeras je stiglo pismo od jednog Zvorničanina, Siniše, koji trenutno radi u inostranstvu. U pismu je podijelio svoje iskustvo i izrazio veliku zahvalnost direktoru JZU Bolnica Zvornik, gospodinu Ivanu Popoviću.
Siniša nam je ispričao svoju priču:
“Trenutno radim u inostranstvu, daleko od svog Zvornika i roditelja koji su ostali tamo. Prošle sedmice dobio sam vijest koja me je potpuno zatekla – oba moja roditelja, stariji i bolesni, primljeni su na lečenje u JZU Bolnica Zvornik. Bio sam na terenu, nemoćan da se odmah uputim kući, a briga me je preplavila.
Pokušavao sam putem telefona da saznam nešto više o njihovom stanju, ali informacije koje sam dobijao bile su šture i meni, kao običnom čovjeku, nerazumljive. Nisam znao šta da radim ni kome da se obratim. Dugo sam razmišljao – da li poznajem nekoga u bolnici ko bi mogao da mi pomogne? Na kraju, jedino ime koje mi je palo na pamet bilo je ime direktora, gospodina Ivana Popovića.
Iskreno, nisam bio siguran da li da mu se obratim. Znamo se iz viđenja, ali nisam mislio da sam dovoljno važan da bi mi se on javio. Ipak, odlučio sam da mu pišem putem Facebook-a, jer nisam imao njegov broj. Nisam očekivao mnogo, ali morao sam pokušati.
Na moje iznenađenje, gospodin Popović mi je odgovorio odmah. Bilo je to kasno uveče, oko 23:30h, ali on je bez razmišljanja otišao do bolnice da provjeri stanje mojih roditelja. Ne samo da mi je tada pružio informacije koje su mi bile neophodne, već me je i narednih dana redovno obaveštavao o njihovom zdravstvenom stanju.
Njegova posvećenost i ljudskost ostavili su me bez riječi. Imao je strpljenja za mene, pomagao mi je više nego što bi, možda, učinio i rod rođeni. U trenutku kada nisam znao kome da se obratim, on je bio tu.”
Siniša je zaključio pismo sa željom da javno zahvali gospodinu Popoviću:
“Razmišljao sam kako da mu se zahvalim, ali ne znam kako. Znam da on, Bogu hvala, sve ima i da mu ništa materijalno ne treba. Zato sam odlučio da ovo napišem i zamolim vas da objavite, jer želim da ljudi znaju kakvog čovjeka imaju u svom gradu.
Gospodine Popoviću, hvala vam od srca. Neka vas Bog poživi i daruje vam sve najbolje, jer ste to zaslužili.”
Naša redakcija se pridružuje zahvalnosti i željama za dug život i uspješan rad gospodinu Ivanu Popoviću.
