ОЧЕКУЈТЕ НОВИ ТАЛАС ИНФЛАЦИЈЕ: Економисти појаснили како ће се сукоб на Блиском истоку одразити на БиХ

Према његовим ријечима, раст цијена енергената готово увијек се прелијева на цијене хране и других производа.

Папац истиче да искуство из претходних криза, као што су пандемија и рат у Украјини, показује како поскупљење нафте брзо утиче на цијене финалних производа и животних намирница. Иако се нада да ће тренутна криза бити кратког вијека, сматра да је реално очекивати нови вал инфлације.

„Када дође до пада цијене енергената, често се дешава да цијене финалних производа остану исте. Један разлог је психолошки, јер произвођачи и дистрибутери чекају стабилност тржишта. С друге стране, неки користе ту сиву зону да додатно зараде и остваре екстрапрофит“, појаснио је Папац.

Говорећи о сигурности снабдијевања нафтом у региону, професор наводи да ситуација ипак није алармантна. Нафта у нашу регију долази преко Јадрански нафтовод (ЈАНАФ), који полази из Омишља на отоку Крку у Хрватска, а сировина стиже из више различитих регија.

Према процјенама, око 40 посто нафте долази из Перзијског ахипелага, док остатак долази из сјеверне Африке и каспијског подручја, што смањује ризик од потпуног прекида снабдијевања.

„То нам даје оптимистичну поруку да нећемо остати без енергената. Нажалост, трпјећемо посљедице промјене цијена и спорије дистрибуције на свјетском тржишту“, нагласио је Папац.

Додао је да ће евентуалне проблеме с Ормушким мореузом највише осјетити азијске земље попут Кина, Индија и Тајланд, док ће Европа прије осјетити посљедице кроз више цијене енергената и транспорта.

Папац закључује да Босна и Херцеговина нема механизме за самосталну стабилизацију тржишта.

„Ми смо мало и изразито увозно тржиште. Зависимо о глобалним трендовима и догађањима. Побољшање ћемо осјетити тек када се стабилизује цијела регија и глобално тржиште“, закључио је проф. др. Никола Папац у Дневнику РТВ Херцег-Босне.

&нбсп;

&нбсп;

&нбсп;

Извор: Новости