Dan uoči Božića, 6. januara po novom, a 24. decembra po starom kalendaru, vernici slave Badnji dan.
Badnji dan i Božić su nerazdvojni, ne samo zato što dolaze jedan posle drugog, već i zato što se dopunjavaju shvatanjima i običajima koje narod vezuje za njih.
Badnji dan je poslednji dan božićnog posta. Veruje se da oni koji su se tokom godine sa nekim posvađali, na Badnji dan pomire.
Poreklo praznika
Mnogi običaji vezani za ovaj dan sasvim su paganski, mada je crkva pokušala da im da hrišćansko obeležje. Običaje oko Badnjeg dana su Srbi nasledili od svojih predaka i i dalje ih održavaju. Za badnjak se seče grana hrasta, koji je kod Slovena oduvek bio sveto drvo.
Badnji dan je pun simbolike, živopisnih radnji i svi su oni povezani sa porodicom.
Običaji i simbolika
Narodni običaji oko Badnjeg dana su dosta stari i do danas se dosta običaja izgubilo ili zaboravilo.
U različitim krajevima, običaji umeju da se razlikuju u nekim elementima, a u mnogim krajevima se dosta običaja izgubilo.
Kombinacija toga doprinosi velikim razlikama u običajima od kraja do kraja. Ipak, i pored toliko razlika, postoji i dosta zajedničkih običaja.
Sečenje badnjaka
Već u ranu zoru, pucanjem iz pušaka objavljuje se odlazak u šumu po badnjak. Badnjak seku isključivo muškarci, najčešće domaćin i najstariji sin, i to pre izlaska sunca.
Pre sečenja se drvetu kaže „dobro jutro”, čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se daruje kolač posebno umešen za tu priliku. Drvo se ne sme dodirnuti golim rukama, pa čovek koji ga seče navlači rukavice.
Drvo se uvek zasecalo sa istočne strane jer bi trebalo da padne na istok. Onaj ko je sekao badnjak, trudio se „da se drvo ne muči”, već da se obori iz jednog udarca ili najviše sa tri. Ako drvo ne padne ni posle trećeg udarca, mora se kidati rukama jer više udaraca nije dozvoljeno.
Kada se domaćin vrati iz šume i donese badnjak nasloni ga na zid kuće, a tek sa prvim mrakom se badnjak unosi u kuću i stavlja na ognjište.
Badnje veče
Najveći deo radnji i običaja je vezan za Badnje veče.
U toku dana, domaćica u jednu posudu stavi sve vrste žitarica, suvih šljiva, oraha i jabuka i to sve stoji u vrhu stola gde se večera.
Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju Ko je? odgovara Badnjak vam dolazi u kuću. Potom mu domaćica otvara i obraćajući se badnjaku govori: „Dobro veče badnjače!“
Domaćin stupajući desnom nogom preko praga unosi badnjak u kuću, i pozdravlja ukućane rečima Srećno vam Badnje veče, na šta ga ukućani otpozdravljaju sa Bog ti dobro dao i sreće imao, dok ga domaćica dočekuje sipajući po njemu žito koje je stavila u sito.
Po unošenju badnjaka, domaćin ili domaćica, unosi slamu i raznosi je po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Pri tome onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču. Preko slame se postavlja stolnjak jer se služi i jede na podu. Stolice su iznete iz kuće i sedi se na slami.
Ovaj običaj se delimično zadržao i u gradskim sredinama, ali se najčešće završava samo na unošenju badnjaka.
Paljenje badnjaka
Paljenje badnjaka je povezano sa ognjem i ognjištem. To je središnji element simbolike rađanja novog sunca, jer je i Badnji dan odmah posle kratkodnevnice. Pali se mladi hrast, a pregršt varnica najavljuje mnogo roda i prinosa.
Često se koristi izreka: „Koliko varnica, toliko parica“.
Nova.rs
Komentari 0
Podijelite svoje mišljenje – čitamo sve komentare.