Дан уочи Божића, 6. јануара по новом, а 24. децембра по старом календару, верници славе Бадњи дан.
Бадњи дан и Божић су нераздвојни, не само зато што долазе један после другог, већ и зато што се допуњавају схватањима и обичајима које народ везује за њих.
Бадњи дан је последњи дан божићног поста. Верује се да они који су се током године са неким посвађали, на Бадњи дан помире.
Порекло празника
Многи обичаји везани за овај дан сасвим су пагански, мада је црква покушала да им да хришћанско обележје. Обичаје око Бадњег дана су Срби наследили од својих предака и и даље их одржавају. За бадњак се сече грана храста, који је код Словена одувек био свето дрво.
Бадњи дан је пун симболике, живописних радњи и сви су они повезани са породицом.
Обичаји и симболика
Народни обичаји око Бадњег дана су доста стари и до данас се доста обичаја изгубило или заборавило.
У различитим крајевима, обичаји умеју да се разликују у неким елементима, а у многим крајевима се доста обичаја изгубило.
Комбинација тога доприноси великим разликама у обичајима од краја до краја. Ипак, и поред толико разлика, постоји и доста заједничких обичаја.
Сечење бадњака
Већ у рану зору, пуцањем из пушака објављује се одлазак у шуму по бадњак. Бадњак секу искључиво мушкарци, најчешће домаћин и најстарији син, и то пре изласка сунца.
Пре сечења се дрвету каже „добро јутро”, честита му се празник и моли се да донесе здравље и срећу породици. Затим се дрво посипа житом, а у неким крајевима му се дарује колач посебно умешен за ту прилику. Дрво се не сме додирнути голим рукама, па човек који га сече навлачи рукавице.
Дрво се увек засецало са источне стране јер би требало да падне на исток. Онај ко је секао бадњак, трудио се „да се дрво не мучи”, већ да се обори из једног ударца или највише са три. Ако дрво не падне ни после трећег ударца, мора се кидати рукама јер више удараца није дозвољено.
Када се домаћин врати из шуме и донесе бадњак наслони га на зид куће, а тек са првим мраком се бадњак уноси у кућу и ставља на огњиште.
Бадње вече
Највећи део радњи и обичаја је везан за Бадње вече.
У току дана, домаћица у једну посуду стави све врсте житарица, сувих шљива, ораха и јабука и то све стоји у врху стола где се вечера.
Пред вече домаћин уноси бадњак и сламу у кућу. Куца на врата, а када укућани питају Ко је? одговара Бадњак вам долази у кућу. Потом му домаћица отвара и обраћајући се бадњаку говори: „Добро вече бадњаче!“
Домаћин ступајући десном ногом преко прага уноси бадњак у кућу, и поздравља укућане речима Срећно вам Бадње вече, на шта га укућани отпоздрављају са Бог ти добро дао и среће имао, док га домаћица дочекује сипајући по њему жито које је ставила у сито.
По уношењу бадњака, домаћин или домаћица, уноси сламу и разноси је по целој кући, а посебно на место где ће бити постављена вечера. При томе онај ко носи сламу квоца, а остали пијучу. Преко сламе се поставља столњак јер се служи и једе на поду. Столице су изнете из куће и седи се на слами.
Овај обичај се делимично задржао и у градским срединама, али се најчешће завршава само на уношењу бадњака.
Паљење бадњака
Паљење бадњака је повезано са огњем и огњиштем. То је средишњи елемент симболике рађања новог сунца, јер је и Бадњи дан одмах после краткодневнице. Пали се млади храст, а прегршт варница најављује много рода и приноса.
Често се користи изрека: „Колико варница, толико парица“.
&нбсп;
&нбсп;
&нбсп;
&нбсп;
Нова.рс
Коментари 0
Подијелите своје мишљење – читамо све коментаре.