Није милиција крива

Зворник – Не јењава прича о повећању плата од 40% које су добили полицајци у Српској. Огорчени су радници из других сектора, јер се након ове одлуке осећају понижено и запостављено.

Нажалост, због тога се попреко гледа на полицајце, који у суштини нису ни криви ни дужни. Проблем лежи у људима који су донели ову одлуку – у Влади Републике Српске која је овом поделом додатно нарушила јединство међу буџетским корисницима.

Посао полицајца није нимало лак – имају бројна ограничења: не могу се бавити приватним бизнисом, не могу ући у политику, често су изложени нападима и понижењима. Реално је да имају добре плате, и нико не би требало да им завиди нити да их осуђује због тога.

С друге стране, истина је и да се поједини припадници полиције незванично баве приватним пословима, политиком и још горим стварима – тиме каљају униформу и руше углед својих колега.

Одлуком о селективном повећању, Влада је заправо понизила просветне раднике и медицинаре. Истина је да доктори често раде приватно, али управо због тога немају времена за додатно усавршавање, за породицу, често су исцрпљени, разочарани и депресивни – што се, на крају, одражава и на квалитет њиховог рада.

Медицинска сестра у болници, са платом од 1500 КМ, после свог одговорног и физички исцрпљујућег посла – ни физички ни ментално не може имати додатни посао.

Ипак, најопасније у целој овој причи јесте то што се оваквим поступцима обесхрабрују млади да уписују факултете, нарочито медицину – јер знају да их чека тежак живот, стално учење, а да поштовање и пристојну плату можда никада неће добити.

Да не говоримо о васпитачима, учитељима, наставницима и професорима – вероватно се осећају најпониженије. А од свих се највише тражи и очекује.

На крају, морамо се запитати: куда нас ово води? Морамо почети критички да размишљамо о одлукама Владе и да их гласно критикујемо.

Премијер Радован Вишковић би требало да окупља грађане, да уједињује друштво, а не да платним разликама ствара злу крв и поделе међу људима.

Пише: Недељко Босиочић