Zvornik – Ne jenjava priča o povećanju plata od 40% koje su dobili policajci u Srpskoj. Ogorčeni su radnici iz drugih sektora, jer se nakon ove odluke osećaju poniženo i zapostavljeno.
Nažalost, zbog toga se popreko gleda na policajce, koji u suštini nisu ni krivi ni dužni. Problem leži u ljudima koji su doneli ovu odluku – u Vladi Republike Srpske koja je ovom podelom dodatno narušila jedinstvo među budžetskim korisnicima.
Posao policajca nije nimalo lak – imaju brojna ograničenja: ne mogu se baviti privatnim biznisom, ne mogu ući u politiku, često su izloženi napadima i poniženjima. Realno je da imaju dobre plate, i niko ne bi trebalo da im zavidi niti da ih osuđuje zbog toga.
S druge strane, istina je i da se pojedini pripadnici policije nezvanično bave privatnim poslovima, politikom i još gorim stvarima – time kaljaju uniformu i ruše ugled svojih kolega.
Odlukom o selektivnom povećanju, Vlada je zapravo ponizila prosvetne radnike i medicinare. Istina je da doktori često rade privatno, ali upravo zbog toga nemaju vremena za dodatno usavršavanje, za porodicu, često su iscrpljeni, razočarani i depresivni – što se, na kraju, odražava i na kvalitet njihovog rada.
Medicinska sestra u bolnici, sa platom od 1500 KM, posle svog odgovornog i fizički iscrpljujućeg posla – ni fizički ni mentalno ne može imati dodatni posao.
Ipak, najopasnije u celoj ovoj priči jeste to što se ovakvim postupcima obeshrabruju mladi da upisuju fakultete, naročito medicinu – jer znaju da ih čeka težak život, stalno učenje, a da poštovanje i pristojnu platu možda nikada neće dobiti.
Da ne govorimo o vaspitačima, učiteljima, nastavnicima i profesorima – verovatno se osećaju najponiženije. A od svih se najviše traži i očekuje.
Na kraju, moramo se zapitati: kuda nas ovo vodi? Moramo početi kritički da razmišljamo o odlukama Vlade i da ih glasno kritikujemo.
Premijer Radovan Višković bi trebalo da okuplja građane, da ujedinjuje društvo, a ne da platnim razlikama stvara zlu krv i podele među ljudima.
Piše: Nedeljko Bosiočić
