“Нека дијете буде дијете- без журбе да порасте”, савјетује др Лазић

   Пустите дијете да трчи, скаче по кревету, трави, лишћу, блату,пење на дрво, да се врти, да скаче по кревету, пада и само устаје, да пуже, да жваће, да буде и на сунцу и на киши- мозак се развија кретањем.

Посао дјетета је да се креће, да учи игром, да буде насмијано, да машта, а не да сатима  гледа у телевизију ителефон!

Често мислимо да су дјеца захваљујући технологији спретнија и паметнија ипак примјећујемо да су нове генерације слабије у односу на претходне. Слабији су моторички, држање оловке, тијела, сједење, слабија им је концентрација и пазња, имају мањи фонд ријечи, мање опште знање, слабија контрола емоција ( агресивни су, размажени, себични, немају осјећај за друге). Тај проблем је настао прије школе, када је и најбитнији период за развој мозга и развој интелигенције, период између прве и седме године живота.

Које су грешке ( не намјерне ) родитеља које могу утицати на развој интелигенције код дјеце:

Наша дјеца се мање крећу, мање се играју.
( не ходају, не трче узбрдо, низбрдо, уназад, не прескачу, не скачу, не жваћу )

мозак се развија у кретању.
Жива бића која се не крећу су биљке, немају неуроне.

Родитељи не допуштају дјеци кретање због презаштићивања, страха да се не повриједи, не падне, не удари, огули кољена, лактове, испрља. Чак и ако падне већа штета од тога је да му браните споменуте игре јер му на тај начин успоравате развој мозга.Дијете мора научити како да падне. Дјеца се мање крећу и јер је родитељима тако лакше, да се мало одморе од дјетета, до треће, четврте године возе га у колицима, дају му телефон да се  смири.

Физиолошки је да дјеца пређу до двадесет километара дневно, као што смо то и ми радили ( пјешачили до школе, до друга, до сусједног села, улице, у игри фудбала, жмурке, вожње бицикла ). Наша дјеца код куће или у  вртићу, у школи пређу дневно три до четри километрашто је премало за период раног, наинтезивнијег развоја мозга.

Пустите дијете да само одабере лопту!
Лопта је најбоља играчка за психомоторни развој свих времена, свих генерација.

Лопта није само играчка. Она развија кординацију, равнотежу, прецизност, брзину и тимски дух.
Лопта покреће више од ногу, и тијело и мозак.

Дјеца која се не кречу и не играју, троше мање енергије,потрошиће је кроз немир, нервозу, агресију, гојазност. Такву дјецу теже је успавати, не могу да прате наставу у школислабе когнитивне способности ( не могу да сједе, да читају, да пишу ).
Они који троше енергију заспу за пет минута, без борбе за сан, одмах након вечере и цртаног.

Дјечији мозак, телефон, телевизија, зависност!
Дјеца не могу да живе без мобилног телефона!

Када направе први корак, науче да возе бицикл, науче прво слово, науче да читају, дјеца су срећна. Да би се развијао и растао мозак мора да учи, да скупља нове информације.Када научи нешто ново мозак лући ендорфине- хормоне среће. Тај велики ендорфин се добија пет до шест пута у току живота. Када дијете игра игрицу на телефону оно прелазећи нови ниво игрице сваки пут добија нови велики ендорфин, по десет у току десет минута што није физиолошки. Рецептори за ендорфин су као за морфијум- као да је дијете на дроги. Без телефона,не може да спава, једе, да се забави и убије досаду. Ако дијете стално гледа у телефон то није аутизам- то је знак да је екран преузеоконтролу над његовим временом и пажњом.

Када дијете гледа у телефон или телевизију стотине информација улазе у њихов мозак, тај мозак трепери, преоптерећен је и збуњен, а мозак који трепери не може да памти, да учи, чита.

Како родитељи убијају досаду код дјеце.

Чим се дијете пожали на досаду вечина родитеља ,, убија,, досаду дјеце на брз, али погрешан начин тако што им одмах даје: телефон, таблет, цртаће, неку готову, пасивну занимацију.Тиме убијају приилику за самосталну игру, размишљање, машту, мотивацију и креативност.

Грешке у исхрани не праве дјеца, праве их родитељи!
За исхрану дјеце одговорни су родитељи а не дјечије жеље!

Намјернице које позитивно утичу на развој мозга су оне које садрже есенцијалне нутријенте- аминокиселине, антиокидансе, омега- 3 масне киселине, витамине Б комплекса, гвожђе: ( риба, јаја, орашасти плодови, зобене пахуљице, грах, зелено лиснато поврће, боровнице и друго бобичасто воће, јогурт, какао, тамна чоколада ).

Често у ординацију долазе забринути родитељи који кажу моје дијете не једе ништа, дијете једе, али не оно што родитељи мисле да би требало. Изведите дијете ван, даље од телевизије и телефона, шетајте, трчите, играјте се, дјеца ће сигурно појести оброк. Не купујте слаткише, грицкалице, сокове, тјестењину. То гоји, успорава кретање, мозак се развија кретањем!

Жваћимо чврсту храну!

Чим нарасту доњи зубићи уводи се чврста храна, крај четвртог, почетак петог мјесеца живота.
Дешава се да наша дјеца и са двије, три године једу миксану храну. У ординацији родитељи то оправдавају па дјетету се гади или поврати пасуљ, парче меса, корицу хљеба које није измиксано или се плаше задавиће се.

Када дјеца једу миксану храну не развија се језик, вилица, мишићи врата, па се и говор не развија на вријеме. Чврста храна чисти зубе, мање је каријеса. Каријес доводи до губитка зуба.
Када испадне млијечни зуб, мишићи вилице и врата јачају на страни гдје има више зуба гдје је јачи загриз, јавља се асиметрија лица, естетски проблеми, па чак и поремећај држања тијела и деформитети кичме.

Родитељи су први и најважнији учитељи.  

                                                  Крећите се дјецо док вам ноге лете, јер покрет је радост, а не само потреба свијета ..          

др Вујадин Лазић