Nedostojni smo mučenika sa Glođanskog brda

Njihova naivnost, vera u protivnika, nada u poštovanje prava i konvencija ratovanja — odvela ih je pravo u ruke neprijatelja, koji ih je mučki, svirepo, monstruozno ubijao.
Predaja i zarobljavanje ovih ljudi trebalo je da bude vojni poraz, ali ne i Hristova golgota kojom se danas, nažalost, ponosi armija BiH.

Danas sam se osetio postiđeno — prema tim ljudima, prema njihovim porodicama. Jer oni ne zaslužuju odnos kakav imaju danas — zaborav.

Dok sam putovao do te golgote, nizali su se bošnjački spomenici. Na samom prilazu, veliki spomenik šehidima, sve lepo objašnjeno i opisano.

I bez obzira na sve — mi Srbi moramo učiti od njih kako se poštuju žrtve i kako se čuva sećanje.

Spomenik na Glođanskom brdu nedostojan je tih ljudi. Na njemu čak ni ne piše od čije su ruke stradali.

Ne treba vagati žrtve, ali način na koji je ovaj zločin izvršen izdvaja ove mučenike.
Zaslužuju spomenik, svoj dan, crkvu i kompleks koji će svedočiti o zverstvu nad njima počinjenom.

Ovo nije zločin nad pripadnicima jednog naroda, nego nad čovekom.

Treba oprostiti — ali nikada ne zaboraviti.
Da nam zauvek bude podsetnik na to dokle čovek može pasti kada izgubi Boga u sebi.
Ovaj dan doživljavam kao veliku sramotu i nemarnost svih nas — a posebno onih čiji je posao da čuvaju sećanje na ove mučenike.

Nisu nama krivi ni Bošnjaci, ni Zapad.
Krivi smo sami sebi.

Sveti novomučenici zvornički, molite Boga za nas.

Piše: Nedeljko Bosiočić