Куле у зворничким селима, у Козлуку, Скочићу, Пилици…

Једна од занимљивих градитељских форми карактеристична за ове просторе и период од XВИ до XИX вијека су свакако такозване куле и оџаци.

Док је у средњем вијеку властела боравила у утврђеним дворовима и градовима, током османске доминације ти градови су претворени у војна утврђења а турски феудални господари, такозване спахије су на својим имањима градили посебне камене грађевине које су биле сличног облика и намјене као и грађевине у претходном периоду. У народу су се ове грађевине, које су грађене од камена на више спратова називале – куле. Оне су уобичајено зидане са пропратним зградама, по правилу једноспратним, које су се звали – оџаци или конаци.

Таквих кула је било и на подручју града Зворника.

У Козлуку се налазила кула саграђена у другој половини XВИИ вијека. Срушена је 1878. године а од њеног материјала је саграђен мектеб.

У Кучић-Кули се такође налазила кула са пропратним оџаком.

За кулу у Пилици има више историјских извора (1711.г, 1789.г). Тако и неки засеоци у Пилици носе назив Кулина, Кула. Ова кула је напуштена прије 1879. године.

У Роћевићу се налазе рушевине једне куле али о њој нема никаквих званичних података.

Слично је и са кулом у Табанцима гдје се данас виде само њени трагови.

О кули у Скочићу има више историјских извора. Веже се за познату зворничку породицу Бегзадића. Наиме ову кулу је саградио Смаил-бег Бегзадић почетком XИX вијека, који је опјеван у епској народној пјесми а коју је забиљежио Вук Караџић.

У тој пјесми се говори о смрти Смаил-бега кога је убио Фидахић – капетан Зворника тог доба. Осим главне куле у Скочићу је постојао оџак и још једна кула. Обје куле су престале да се користе за становање 1898. и 1899. године. Под зубом времена оне су пропале до њиховог коначног урушавања почетком 90-их година прошлог вијека.

(Извор: Дешавања у Бијељини)