Ко купује станове у Зворнику?

Није ми јасно, зидају се толике зграде у Зворнику, а већина, поготово ових нових, (полу)празна. Види се то по прозорима на којима нема завјеса, празним терасама, неупаљеним свјетлима  и осталим “знаковима” који указују да у њима нико не живи или их понекад тек  обилази.

Кренем прије  неки дан код кћерке једне пријатељице да јој нешто дам. Знам у којој згради живи, скоро направљена, али не и на ком спрату као ни број стана. Пријатељица се не јавља на телефон, па се ја упутим од врата до врата да позвоним и питам да ли знају гдје живе ти које тражим. И вјеровали или не, пет спратова сам обишла, тек једна се отворила. Претпостављам да су неки људи на послу, мада је било поподне, али да скоро  никога нема за неповјеровати је, али тако је. Нешто слично ми се такође догодило ових дана када се показало да људи више не познају ни прве комшије.

Станове купују углавном људи из дијаспоре да тако “паметно” уложе тешко зарађени и уштеђени новац, јер су чули да се највише исплати улагати у некретнине, умјесто да  живе живот пуним плућима, Купују их и из других оближњих мјеста за дјецу или себе, кад се пензионису  или да их издају.

Тешко је данас обичним малим људима који живе од скромних плата купити стан. Кредит дићи – цијели живот отплаћивати. Можда боље него плаћати велике подстанарске кирије, мада видим да млађи брачни парови као неки моји  познаници углавном закупљују станове јер свој, осим ако им родитељи нису богаташи, тешко могу да купе. И кирије су отишле “небу под облаке”, тако да се питам кад плате станарину, па остале обавезе и режије,  вртић за дјете од чега ли живе.

И у другим градовима, читам, постоје скоро читава новосаграђена насеља у којима нико стално не живи што је науочљивије ноћу када нигдје сијалице  у њима да гори.

Наше фотографије нових зграда у Зворнику снимљене једне ноћи говоре више од ријечи.

У последње вријеме све више Зворничана одлази из града, што “трбухом за крухом”, што  код дјеце у друге градова да им чувају потомке или на други начин помажу. И упркос томе велика је потражња станова у Зворнику, све што се направи,( а прави се доста) скоро одмах се прода. Коме, како и  зашто стварно ми није јасно.

Занимљиво је да  све више имућних  Зворничана, назови привредника, приватника  односно контроверзних бизнисмена (који су најчешће на сумњив начин стекли богатство) као и бивши  политичари, “прелази” у грађевинце. Због зараде коју очекују и коју станоградња очито доноси.

Нуде се велике паре за локације јер их је све мање у ужем језгру града,  касније ће им се вишеструко исплатити уложени новац, али да ли је то заправо прање пара када се знају имена поједних “неимара” или нешто друго, није ми јасно као ни много тога у овом нашем граду.

Пише: Мирјана Мићић

звоно.медиа