Како се из Херцеговине аутобусом стиже до Бањалуке?

Ограничена понуда превоза додатно отежава живот Херцеговаца. Путници су, када је у питању свакодневни превоз, практично везани за једног превозника и једну линију, док цијене повратних карата често прелазе 100 КМ. Овај износ за већину студената представља озбиљну финансијску препреку, упркос постојању студентског попуста, који ријетко буде већи од 10 КМ.

Уз свакодневну линију из Требиња за Бањалуку уведена је и друга, која саобраћа четири пута седмично. Поред Требиња и Билеће, путнике купи и у Невесињу, да би преко Мостара, Сарајева и Добоја дошли до коначног одредишта – Бањалуке. Како сазнајемо, код овог превозника могуће је купити повратну карту и она кошта нешто више од 100 КМ, док код дневне редовне линије Глубтура није могућа куповина повратне карте. Док су путници из Требиња и Невесиња у нешто бољој позицији, Гацко, Љубиње и Берковићи и даље остају без адекватне повезаности.

Гдје да купим карту?

Веома понижавајућа је и пракса куповине карата – како за младе, тако и за старије особе. Један гатачки студент подијелио је за Директ лично искуство током новогодишњих празника.

“Док сам био у Гацку за празнике, два дана прије поласка одлучио сам да купим карту и резервишем мјесто за Бањалуку. На станици су ми рекли да карте не могу да се резервишу, а камоли купе, уз коментар: Дођи прекосутра мало раније да би заузео мјесто. Дошао сам 20 минута раније, али аутобус је већ био пун. У аутобусу су ми рекли да ипак купим карту, али да морам стајати до Невесиња. Нажалост, тако је и било.” 

На питање које смо упутили раднику на аутобуској станици из предузећа Југопревоз Гацко – зашто више не постоји њихова линија до Бањалуке – одговорено нам је кратко:

„Та линија је одавно укинута.“ 

Питали смо и зашто се карте не могу купити на аутобуској станици, а одговор је био:

„Ми такву праксу не практикујемо.“ 

Могућност куповине или бар резервације карата значајно би олакшала живот путницима. Не би морали да стрепе хоће ли имати мјесто у аутобусу, нити да ли ће уопште успјети да стигну до Бањалуке.

Станица без линије?

Једина директна линија којасваки дан повезује Требиње и Бањалуку из Требиња креће у 10.00 часова, пролазећи кроз Билећу, Гацко, Невесиње, Мостар… Станице попут Љубиња и Берковића су потпуно запостављене, што значи да њихови становници морају сами организовати превоз – најчешће до Мостара или „Трафа“ код Билеће.

Шта кажу Љубињци?

Питање смо упутили и студентима из Љубиња, који уопште немају директну аутобуску линију до Бањалуке. Њихове изјаве потврђују сурову стварност да су грађани овог краја „изоловани“.

Хелена Рудан, студенткиња Факултета политичких наука, за Директ истиче да студентима из овог краја путовање до одредишта није лако.

“Додатно отежава то што је Љубиње мала општина, одсјечена од аутобуских линија – како од сусједних, тако и од већих градова широм БиХ. Да бисмо дошли до Бањалуке, морамо се прво снаћи за превоз до најближег града који има аутобуску линију – а то је Мостар. Ипак, нису сви студенти у могућности да дођу до Мостара, а и када стигнемо, упитно је хоће ли бити карата, поготово у периодима краја и почетка семестра”, прича студенткиња Рудан за Директ.

Слична ситуација је и у Берковићима.

“Иста прича као и у Љубињу – превоза и линија нема док се не дође до Мостара или Трафа”, кажу студенти из овог херцеговачког мјеста.