„Рале, збогом – твоји са рендгена вечно ће те памтити“

• Опроштај који нисмо желели да напишемо.

Јутрос нас је заувек напустио наш пријатељ, колега и човек великог срца – Ратко Томић.

Иако знамо да је смрт саставни део живота, тешко је прихватити да неких људи више неће бити ту.
Јер Ратко није био само неко са ким смо делили радни дан – он је био наша снага, мир, ослонац.
Учио нас је послу, али много више – учио нас је како бити човек.
Стрпљиво, с мером, с осмехом и искуством које је великодушно делио.

У кафани и на послу – исти. Увек господин.
Препознатљив, вољен, поштован. Боем у души, човек међу људима.
Онај код кога се прво иде кад не знаш куд и како.
Јер знаће он. Јер неће окренути главу. Јер си му важан.

Нас, млађе колеге, чувао је као старији брат.
Штитио нас, саветовао, гурао напред кад нисмо веровали у себе.
И никада није тражио ништа заузврат. Био је стуб – тих, ненаметљив, али чврст.

Ни политика га није променила.
Увек је бирао да остане на страни обичног човека.
Помагао свакоме – јер је могао, јер је хтео, јер је знао шта значи бити човек.

Не смемо и нећемо дозволити да сећање на њега избледи.
Овакви људи не умиру – они остају у нама, у речима које памтимо, у причама које преносимо.

Рале наш, збогом.
И хвала ти за све.

колеге са рендгена