Алумина: Љубиша Иконић 37 година ради без дана боловања

СУСРЕТ НА РАДНОМ МЈЕСТУ: ЉУБИША ИКОНИЋ 37 ГОДИНА РАДИ БЕЗ ДАНА БОЛОВАЊА!

Љубиша Иконић је истакнути радник са изузетним искуством. У фабрици је почео да ради у јуну 1987. године. Практично, одмах након завршетка Машинско-техниче школе, добио је запослење. Тада је, сјећа се, цио разред, свих 30 свршених средњошколаца, из Техничког школског центра у Каракају, почело да ради у највећем зворничком колективу.
-Био је то значајан тренутак у нашем животу. Дошли смо на капију, представници Кадровске службе, распоредили су нас на производне погоне. Ја сам почео да радим на погону Водено стакло, гдје сам се задржао наредних десет година – казује Иконић.
Даље радно ангажовање наставио је на погону Бијела пунила као први руковалац, гдје је пресељена и производња зеолита са старог производног објекта.
Својим радом Иконић је добио повјерење претпостављених руководилаца, који су га 2011. године поставили за руководиоца смјене. С поносом каже да је био свједок развојног пута производње зеолита. Сјећа се да је у вријеме његовог почетка рада била само једна врста зеолита, који се користио у детерџентској индустрији.
-Ова фабрика је била препознатљива по производњи зеолита. Крајем осамдесетих година, имали смо највећу производњу зеолита у свијету. То је било златно доба ове фабрике. Рат у БиХ је десетковао производњу, али смо у годинама касније успјели да поново постанемо препознатљиви код наших купаца – прича Иконић.
И наставља у истом даху:
-У нашем сектору, у протеклом периоду, искрено, имали смо динамичан развој. Пуно се улагало, инсталирано је доста нове опреме. Данас, рецимо, имамо само шест тракастих филтера, у производном програму је скоро 15 врста зеолита на два производна објекта, у нашем сектору – говори Иконић, који је тренутно један од ријетких савременика тог времена.
На питање шта значи бити смјеновођа на погону Зеолити, Иконић одговара да човјек, прије свега, мора бити одговоран, посвећен послу, сарадњи са колегама, једном ријечју водити рачуна о сваком детаљу како би се производња успјешно одвијала.
Као смјеновођа Иконић са својим сарадницима, прије свега првим руковаоцима, али и осталим извршиоцима, прати цјелокупни процес производње. У командној сали инсталиран је управљачки систем, практично све је аутоматизовано, преко монитора прати се сваки детаљ у производњи.
Наглашава да је важан чинилац искуство у послу, дугогодишњи рад и стечено знање су од огромног значаја. Каже да је велика ствар провести цјелокупни рани стаж у једном производном сегменту, то представља додатну сигурност, али и могућност да се што боље одговори свим изазовима.
Љубиша подсјећа да је у овој фабрици радио и његов отац, Станоје, који је отишао у пензију 2015. године, брат Горан је на Воденом стаклу, а син Дејан ради на Енергани, као котловођа. Кћерка живи у Америци, има од ње два унука, син није ожењен. У једном дворишту, отац и два сина, свако има своју породицу.
– Фабрику доживљамо као породицу. То је наша егзистенција. И веома нам је битно да она успјешно ради.
Иконић каже да долазе млађи радници, да замијене старије колеге који одлазе у пензију.
-За 37 година рада немам дан боловања, никад нисам закаснио на посао. Читав радни стаж радим у смјенама – истиче овај прегаоц рада.
Његова филозофија да би био добар радник, прво мораш бити добар човјек, и то како у животу, тако и на послу. Добар радник је, каже, онај који препознаје важност сарадње, посвећености и одговорности.
Љубиша Иконић је смирен, сталожен, посвећен послу, својим колегама. Баш онакав какав треба да буде руководилац смјене у овој фабрици.

Алумина