Халид је Босна, болан.

Халидов одлазак ујединио је народе, вере, државе и континенте. Ујединио је људе — у песми, у љубави, у ономе што нас чини бољима.
На трговима широм региона, грађани су се окупљали, певали његове песме и опраштали се од човека чије је срце куцало за све.
Друштвене мреже горе од снимака и сведочења — о Халиду, о његовој доброти, о његовом осмеху, о човеку који је знао да пружи руку свакоме.
Када би ме неко питао какви су људи у Босни, никада нисам знао прави одговор.
Данас знам — Босна је Халид.
Халид Бешлић — симбол доброте, скромности, части и душе народа који зна да воли.
Био је познат, богат, моћан — а опет једноставан, насмејан, свој.
Никада није заборавио малог човека, јер је и сам био такав — велики у срцу, а обичан у души.
Ово окупљање народа по трговима није само опроштај — то је вапај за заједништвом, за нормалношћу, за човеком међу људима.
Као да је Халид, и у одласку, успео оно што многи нису за живота — да заустави поделе и подсети нас да смо сви исти кад певамо из срца.
Халид ће остати у историји као добротвор, човекољубац и херој народа.
Јер Халид није био само певач.
Халид је био човек.
Волео је човека.
И као велики човек — отишао је међу анђеле.

Халид, болан, ти си Босна.
И нема ти шта човек рећи — осим хвала.

Пише: Недељко Босиочић