Да ли Нада Остојић заслужује улицу у Зворнику?

Нада Остојић је онај траг, свијетлост, онај траг да људи су људи без обзира на име, вјеру, ситуације.

Радила је као матичарка у Општини. Нисам имала ту срецу да је познајем, али из описа оних који су је знали била је ниска женица, средњих година, са хендикепом једне руке.

Увијек расположена за шалу и држала до тога да комшије нису само комшије, вец пријатељи, сродис се са њима.

Због тих својих особина је и изгубили живот кад је покушала да помогне фамилији Худовић, онако малена стала је испред њих и гледала мржњом изобличена лица и цијеви оружја у њу, у њене пријатеље уперене.

Жао ми је што више о њој се није писало, причало.
И има још “Нада” Које ријетко ко спомене.

Преузето: фб