Брано Вучетић се у потресној исповјести присјетио дана када су му војници Насера Орића ПОБИЛИ ЦИЈЕЛУ ПОРОДИЦУ

Брано Вучетић имао је само 9 година када су његову породичну кућу напали сребренички муслимани. У бруталном масакру војника Насера Орића, убијени су му отац и старији брат који је имао 17 година.

Њега су рањеног са 30 гелера у телу оставили у животу и одвели у логор, где је трпио свакодневно насиље.

Брано Вучетић, је у својој болној исповести за Ново јутро са Јованом Јеремић, испричао шта је све рађено њему и целом српском становништву на подручју БиХ у ратним годинама.

Ова трагедија у мом животу се десила почетком рата 1992. године. Имао сам само 9 година када сам изгубио мајку која је била у посети мојој баки која је била у селу само 7 километара удаљеном од нашег. У том комбију којим је ишла, било је 15 цивила. Направљена је заседа у којој су убили 8 цивила, међу којима је била моја мајка. То је било 16. септембра 1992. године -започиње своју болну исповест Вучетић.

Међутим, ова страшна трагедина није била крај његове патње.

Након само три месеца, 15. децембра исте године, изгубио сам оца Радована и брата Миленка, који је имао само 17 година. Ја сам у том тренутку имао 9 година и ишао сам у основну школу у коју ме је брат стално, чамцем, пребацивао. Викендом сма посећивао брата и тату. Они су нас свакодневно нападали, поготов празницима. У мом селу је било претежно српско становништво, а војници Насера Орића су нас опколили са свих страна. Мој брат у тренутку када је убијен, није имао ружје, нити је био легитимна војна мета -рекао је Вучетић.

Мој брат је схватио да тог дана се не дешава класичан напад као пре и успео је да ме пребаци у двориште суседне куће.У тој кући су биле моја комшиница са ћерком и бебом од 7 месеци и њена мајка. Када су све побили у двориштима, онда су опколили нашу кућу и дозивали нас да се предамо. Када смо се оглушили у њихову наредбу, један од војника је запретио речима да ће нас Четнике ухватити и да ће да нас закољу, запалити живе и набити на ражањ. Деца су вриштала, а ми смо ушли у једну просторију и спаковали ствари за бебу, надајући се да ћемо изаћи без икаквих последица. Нажалост, један од војника је бацио бомбу на кућу. Та бомба је експлодирала, мене и комшиницу Миру Филиповић је ранила. Успели смо да дођемо до тавана и да покушамо се сакрити од хорди Насера Орића који су хтели да нас убију -рекао је Вучетић и додао:

Када су мислили да нема никога живог у кући, војници су се попели горе и затекли су нас. Ја нисам могао да сиђем сам, већ ме је један од војника снео и бацио на кревет. Завезали су нас, а беба и мала Оливера су плакали. Један од војника је оштрио нож пред нама и говорио како ће прво заклатиу децу, па нас. Једина срећа у несрећи је, што је један од војника био школски друг комшинице Мире, који је наредио да нас одвежу -рекао је Вучетић.

Брано се присећа који је хорор затекао када су изашли из куће и када је видео свог брата.

Видео сам свога брата који је био наслоњен на ограду и то ми је било јако тешко. Кренуо сам ка њему, али ме је један војник бацио преко рамена. Ставили су нас у једну кућу, где смо сачекали мрак како би нас пребацили негд едруго -рекао је Вучетић.

Вучетић је открио да је након свега послат у заробљеништво у коме је провео више од 50 дана уз свакодневно мучење.

Било је мало хране и воде, тукли су нас сваки дан, а нисмо добијали медицинску помоћ. Сећам се да сма једног дана видео и Насера Орића, за кога сам после сазнао да је главни командант.

Преузето са хттпс://www.пинк.рс/друство/587499/'острио-је-ноз-пред-нама-и-рекао-да-це-да-доврси-посао’-брано-вуцетиц-се-у-потресној-исповести-за-пинк-присетио-дана-када-су-му-војници-насера-орица-п

&нбсп;

&нбсп;