Швицарска се не може одбранити од пуног војног напада

У интервјуу за лист НЗЗ, Суессли је рекао да је земља спремна за нападе “недржавних актера” на критичну инфраструктуру и за кибернетичке нападе, али да војска и даље има озбиљне недостатке у опреми. “Оно што не можемо је да се бранимо од пријетњи с дистанце, а поготово не од пуног напада на нашу земљу“, казао је Суессли, који крајем године напушта дужност.

Додао је да је “оптерећујуће знати да би у стварној кризи само трећина војника била потпуно опремљена“.

Швицарска повећава издвајања за одбрану, модернизира артиљерију и копнене системе те замјењује застарјеле борбене авионе моделима Лоцкхеед Мартин Ф-35А. Међутим, план се суочава с прекорачењем трошкова, док критичари доводе у питање улагања у артиљерију и муницију у условима затегнутих савезних финансија.

Суессли је рекао да се ставови према војсци нису значајно промијенили упркос рату у Украјини и руским покушајима дестабилизације Европе. Као разлоге навео је удаљеност Швицарске од сукоба, недостатак недавног ратног искуства и погрешно увјерење да неутралност сама по себи пружа заштиту.

“То је хисторијски нетачно. Постоји више неутралних земаља које су биле ненаоружане и ипак су увучене у рат. Неутралност има вриједност само ако се може бранити оружјем“, рекао је.

Швицарска је обећала да ће постепено повећати војну потрошњу на око 1 посто БДП-а до отприлике 2032. године, са садашњих око 0,7 посто – што је знатно испод 5 посто на које су се обавезале земље чланице НАТО-а.

Тим темпом, швицарска војска би била у потпуности спремна тек око 2050. године. “То је предуго с обзиром на пријетње”, упозорио је Суессли.