Зворник: Жртва постала кривац!

Зворник – Прошле седмице смо објавили причу о вршњачком насиљу у средњој школи “Петар Кочић” у Зворнику.

Након наше објаве, догађај је привукао велику пажњу јавности, те су се родитељи почели јављати, осуђујући насиље, али истовремено и нападајући дете које је жртва у овом случају.

Наравно, школа је негирала своје пропусте у раду, док директорица није стала пред Скупштину града како би одговорила на питања јавности.

Након агоније коју је прошао дечак, а која се наставила и у смислу психичког притиска, родитељи су јуче одлучили исписати дете из школе.

Браво Зворник, направили смо од жртве кривца!

Морам Вам признати да сам добио позиве од родитеља из школе који тврде да је дечак јако иритантан и да провоцира другу децу, покушавајући тако оправдати насиље које је над њим извршено.

Психолошком обрадом дечака, сумња се да је он испољавао такво понашање у нади да се допадне дечацима који су га малтретирали.

Отац дечака је изјавио да не сматра да је његово дете безгрешно, али истиче да није нормално да пролази психо-физичко насиље, посебно у оквиру школе, пред професорима, педагозима и психолозима.

На крају крајева, питамо се чему служе професори, психолози и педагози – да ли да препознају такав случај и реагују, казне иритантно дете, упуте родитељима на проблем и спрече вршњачко насиље, или пак беспоговорно служе директору?

Велика одговорност лежи и на политичарима који на Скупштини града нису споменули ову тему, док челни људи града монотоно понављају да је зворничка гимназија најбоља у Српској.

Очигледно је да се зидине Ватикана и Папин углед морају очувати, а све што се дешава унутар тих зидина мора да се заташка или, како би рекао Бора Ђорђевић у својој песми:

“Ту нема бога, нема правде и зато одлазим одавде и нас ће к'о наше очеве због виших циљева набити на колчеве.”

Убили смо Давида Драгичевића, а оправдање смо нашли у томе што је био другачији од других. Зашто онда не би у Зворнику мучили “иритантног” дечака?

Овај родитељ је своје дете заштитио, спасио, успротивио се систему и издржао претње…

Како ћете Ви, драги родитељи?

Пише: Недељко Босиочић