Зворник: Ученик покушао самоубиство због вршњачког насиља

Зворник – Дана 29. септембра 2025. године, ученик једне подручне основне школе, према наводима родитеља, покушао је самоубиство тако што је у школи попио већу количину лекова.
Дечак је хоспиталозован, где му је указана лекарска помоћ и урађени прегледи. Након тога је упућен на додатну обраду код надлежног психијатра, а затим и дечијег психијатра у Тузли.
Документација у коју је Дрина Медиа имала увид потврђује да се у овом случају ради о покушају самоубиства узрокованом дуготрајним вршњачким насиљем, које – према речима жртве – траје већ три године.
Школа је о овом догађају обавештена и од стране надлежних служби добила допис у којем се наводи да је реч о вршњачком насиљу, док је полиција догађај евидентирала као покушај самоубиства.
Директор школе, у незваничном разговору за наш портал, потврдио је добар део наших сазнања, истичући да се води темељна истрага. Родитељи ученика су потврдили да их је директор охрабрио да истрају и захтевају да се случај испита до краја.
Родитељи друге деце из истог одељења контактирали су Дрина Медиа и замолили да се медији укључе како би се спречило евентуално заташкавање случаја. Како наводе, дечак се вратио у школу, али насиље, нажалост, и даље траје.
Екипа Дрина Медиа јуче је обишла мајку дечака и разговарала с њом. Из разговора се може закључити да је мајка разочарана реакцијом школе. Како каже, тражила је састанак са родитељима деце која су, према речима њеног сина, учествовала у насиљу, али јој то није омогућено. Предлагала је да ученици анонимно напишу своје виђење догађаја, али ни та идеја није прихваћена.
Мајка признаје да јој се син жалио, али да је, верујући да ће проблем престати, покушавала да га смири и посаветује да буде добар и да се клони сукоба. Из Центра за социјални рад, каже, добила је савет да дете пребаци у другу школу, док се из школе, како наводи, стиче утисак да је проблем пребачен на њу и дете.
Посетили смо и самог дечака — опоравио се, вратио се у школу, ведрог је духа и стиче се утисак да је мирно, пристојно и добро дете.
Мајка, током разговора, ни у једном тренутку није упирала прст у другу децу нити њихове родитеље. Уместо тога, поставила је једно разумно питање:
“Како је могуће да га увек на истом часу малтретирају, а да то нико од наставника не примети?”
Нажалост, док смо писали овај текст, стигла нам је информација да је дете поново нападнуто.
Остаје отворено питање: да ли су наши просветни радници, управе школа и центри за социјални рад довољно обучени, сензибилисани и спремни да одговоре на овакве озбиљне ситуације које могу имати трагичне последице?
Име школе, детета и других лица не објављујемо због заштите приватности, а истрага је у току.
📍Пише: Недељко Босиочић