Зворничани, да ли знате шта је ХИЛОФОБИЈА?

Појаве се тако ликови на важним местима који презиру дрвеће, биљке, једноставно све што мирише, пречишћава и прави хлад.

Вероватно сте се запитали како некоме може сметати у мору бетона и жељеза понеко стабло, жива ограда или цвеће?

Истраживао сам, више је узрока који би то могли објаснити, почећемо од Хилофобије.

Хyлопхобиа – страх од дрвећа укључује ирационалан страх од дрвета или шуме. Често је узрокована представљањем страшних, мистериозних шума у филмовима и бајкама. Многи оболели не успеју да превазиђу овај страх, свака шетња у живописном амбијенту може изазвати анксиозност, а екстремну нервозу ствара и сама помисо на дрво.

Друго објашњене би могло бити да је успешан бизнисмен, у прошлости радио у шуми, ваљао трупце и данас жели то да заборави, па кад види стабло, одмах жели да га уништи јер га подсећа на тешке почетке у каријери.

У нормалним земљама обично се на руководећа места долази са престижних универзитета, док код нас уз помоћ политике долазе људи са бренте у директорске фотеље. Пут од трупца до оловке јако је трновит и на њему се личност мења, стичу се разне фобије и таква особа се мора контролисати кроз надлежне институције или рецимо Екологе у овом случају.

Одмах да се оградим, не мислим на сечење и уређење топола поред реке Дрине, јер сматрам да су давно требале да се уреде, јер свако стабло у Градској зони, височије од 6м је опасно по безбедност грађана.

“Полако комшије! Не може само да се уђе, да се руши туђе, лепо сам им рекао”, Ђорђе Балашевић

Пише: Недељко Босиочић