Живимо у заробљеним државама којима владају олош и корпоративни капитал
БАЊАЛУКА – Свјетским демократијама у посљедњих пар деценија не цвјетају руже, јер је њихов садржај исцрпљен владавином корпоративног капитала и олоша. Корпоративни капитал је заузео сав простор у политици, друштву, јавном простору и медијима, а ућуткали су и изгурали сиромашне и средње слојеве са свих поља.
Ово је рекао професор на Факултету политичких наука у Београду Зоран Стојиљковић гостујући у подцасту „Претрес“ који заједно реализују портал ЦАПИТАЛ и Транспаренцy Интернатионал у БиХ.
Стојиљковић који сматра да је посљедица свега овога већи ниво гађења према политици, раст броја протеста и довођење популиста на власт.
“То су људи попут Владимира Путина, Доналда Трампа, Виктора Орбана, Александра Вучића, кога хоћете, који као представљају народ, а у ствари покушавају да укину све аутономне групе, од синдиката и асоцијација, до сопствених домаћих послодаваца”, испричао је Стојиљковић.
Говорећи да живимо у заробљеним државама које политички моћници страствено бране, чувајући тако споствену привилеговану позицију, у нашем друштву се, прича Стојиљковић, губи аналитичка расправа и вођење дијалога.
“Ми смо то на овим просторима изгубили у ових 20-30 године. Немамо осјећаја за дијалог који није размјена аргумената силе, него снаге аргумената”, каже овај редовни професор београдског Факултета политичких наука.
Владавина права код нас не постоји, каже, јер је то ситуација у којој смо заштићени од злоупотребе власти која је ограничена, да оно што важи за обичног грађанина, важи и за Милорада Додика и Александра Вучића. То би значило да грађани имају развијену правну културу, да бране своја права, посебно оно на приватност које је данас најугроженије контролама и надзорима.
На питање зашто Европа толерише наше хибридне режиме, Стојиљковић који је у два мандата био члан Одбора Агенције за борбу против корупције Србије, говори да изгледа да се не бране демократски капацитети већ вршиоци послова.
“Имамо хибридни режим организоване корупције у којима је криминализација политике или политизација криминала добила отворене размјере. Европа гледа само колико “држи” власти које су ближе Западу, него што води рачуна о демократским капацитетима. Зато су им важни само вршиоци послова и зато имамо радикалне заокрете у политичким каријерама попут оне Милета Додика. Погледајте одакле је почео, а гдје је сад”, каже Стојиљковић.
Каже да је крајње сумњичав када се ради о нашем европском путу.
“Ако видите да БиХ није добила статус кандидата, да Србија и Црна Гора имају отворене преговоре, а за ових десетак година прво стагнирају а онда падају, о чему се ту ради? Да ли је то приоритет европских званичника? Да ли Европа као приоритет има стабилократе, који прво мало производе конфликте а онда их рјешавају, а што им омогућава да неприкосновено владају својим бескрајно сиромашним народима? Да ли зато затварају очи пред њиховим демократским бедастоћама”, пита Стојиљковић.
Говори да се у том смислу оснажује спонзор, а да се тражи стабилократска владавина и гледа се гдје ће се ко наћи у новој подјели за власт.
“Путин има очајничку потребу да игра улогу неког новог руског императора, а Америка је империја у опадању, која тражи начина да задржи своју моћ. Када заврши посао у Европи, прећи ће на Кину. Данас се сви много више играју геостратегије, него што им је стало до демократије. Принцип је овакав: ако смо мангупи са демократским пропустима, али смо у њиховом табору, нас они неће овакве какви јесмо, али нас ни не дају никоме другом”, каже Стојиљковић.
Подцаст је настао као сарадња Удружења за борбу против корупције Транспаренцy Интернатионал у Босни и Херцеговини и Портала ЦАПИТАЛ, уз подршку Краљевине Шведске.
Осим претреса тешких тема, овај подцаст је мјесто на којем ће се трагати и за неопходним корацима и рјешењима за поправљање стања у нашем друштву.
Коментари 0
Подијелите своје мишљење – читамо све коментаре.