Живе ране Љубише Петровића који се не мири са неправдом(СЛИКЕ)

Бијељина – Градоначелник Љубиша Петровић је прије десет дана кренуо у “Марш части за оздрављење Српске” и сутра би требао стићи у Бања Луку на свој циљ.

Преносимо Вам његов статус са друштвених мрежа и фотографије које је објавио:

Настављамо “Марш части за оздрављење Републике Српске”, сигурним корацима данас улазимо у Бањалуку. Богу сам захвалан јер ми је дао снаге за овај подухват, Бог и народ су ми свједоци обећања које полако испуњавам.

Ниједан једини метар, ниједну једину стопу нисмо прешли колима како моралне наказе желе да представе. Прво су писали како сам луд, а онда су промјенили и писали “лаже, вози се колима”. На стотине и хиљаде људи су свједоци вишедневног пјешачења и по киши и узбрдо и низбрдо. Не може се сакрити истина, није вам успјело ни 19. марта, а неће вам ни сада успјети. Једине вожње колима су биле на крају дана, када поход за тај дан буде готов, да се момци који ме прате врате кући, а мене одвезу до преноћишта, и то приватним аутомобилом, сутрадан је марш настављан са истог мјеста, ни корак даље ни корак ближе.

Ни бол у стопалима, ни отворене ране, ни жуљеви нису ме спријечили у намјери да одржим обећање и свима ставим до знања да предаја не смије бити опција. Знали су и раније али сада је подвучено и да сам тврдоглав, и да сам истрајан, да имам снаге, да нећу одустати и да ћу се борити док год треба.

Ходам јер тако исказујем свој вапај, бунт, протест човјека који се не мири са свим накарадностима, са неправдом, са блокадом града, са систематским урушавањем крвљу натопљене земље!

Приближавамо се циљу и позивам све слободне и правдољубиве људе да нам се придруже сутра у Бањалуци, да заједно пошаљемо поруку да желимо, морамо и моżемо другачије.

Моја душа зна како сам издржао овај пут, објављивањем ових слика није ми био циљ да скренем пажњу на себе, да изазовем сажаљење или популизам већ да вас све мотивишем да ми се сутра придружите. Да сутра се придружите овом човјеку који је ставио главу у торбу и поднио највећи број кривичних пријава против оних који годинама отимају од народа, који је у ћупу меда, а никада му није пало на памет да тај исти мед проба, човјеку који је прешао преко 200 км пјешице под боловима, у завојима и са живим ранама, само да би указао на све проблеме, неправде и накарадности, како би тражио правду, тражио улагања која нам сљедују!

Сматрам да наша дјеца не могу чекати, да наша Српска је на издисају и вријеме је да је реанимирамо и вратимо у живот.
Сутра будимо сви као једно, немојте да вас мрзи, изађите, борите се, ако сам ја могао пјешке, можете и ви аутобусима, колима, можете прошетати.
Нека сутрашњи врисак, вапај, жеља за промјеном и правдом буду најјачи до сада!
Видимо се у Бањалуци!