Зашто нема од Дрине ведрине?!

Босна и Херцеговина и Србија немају потписан споразум о граници, а такве околности обилато користе предузећа, групе и појединци који континуирано на нелегалан начин експлоатишу шљунак у сливу ријеке Дрине

Пише: Един СКОКИЋ

Нерофмалне групе грађана у Зворнику, Јањи и Бијељини преузеле су већ давно посао државе и скупо плаћених чиновника, па свакодневно упозоравају надлежне институције у Републици Српској како се нелегално, безаконито, бахато извлачи шљунак из Дрине и слива у рачун појединаца, компанија, неких групација.

Но, упозорења су остала тек мртво слово на папиру, а реакција ненадлежних изостала.

И док градови, ентитети, држава и међународни партнери издвајају милионске новчане износе за превенцију поплава, свакодневна нелегална експлоатација шљунка на обалама ријеке Дрине њихова улагања чине бесмисленим.

Поткопавање пројеката заштите од поплава

Посљедње улагање имао је Град Зворник у износу 8.084.793 КМ. Новац ће бити утрошен за мјере заштите насеља од великих вода ријеке Дрине и притока, а за реализацију пројекта средства су обезбиједили Фонд солидарности РС, ИПА фонд и Јавна установа Воде Српске.

Међутим, упосленици Инспектората РС и ЈУ „Воде Српске“ и даље примају пријаве о нелегалној експлоатацији шљунка, а посљедња пријава је упућена 15. аугуста у којој је наведено да се шљунак немилице експлоатише у рејону Каракаја код Зворника и то у водозаштитном подручју.

О томе готово све знају у администрацији Града Зворника, али за сада мудро шуте и не реагује на очите незаконите радње штетне за ширу друштвену заједницу.

Грађански активисти окупљени око неформалних група оправдано сумњају да иза нелегалних радњи стоје добре организоване криминалне групе, а њихове сумње потврдили су подаци након што је „проваљена“ апликација Скаy.

Од почетка 2022. године пажњу јавности привлаче акције кодних назива: „Дрина“, „Ира“, „Полиса“ и „Бета два“. У фокусу истражних органа налазе се градови уз ријеку Дрину, а акције се проводе због сумње да су почињена кривична дјела фалсификовања исправа, преваре, злоупотребе положаја, трговине утјецајем… па све до промета опојним дрогама, промета оружјем и експлозивом, отмице…

Еклатантан примјер недопустивих радњи налази се у мјесту Тршић код Зворника гдје је отворена, ни мање ни више, асфалтна база у непосредној близини слива ријеке Дрине. Медији су раније објавили како је асфалтна база у Тршићу саграђена прије добијања грађевинске дозволе и прибављања еколошке сагласности.

Неформална група грађана „Заштитимо Тршић код Зворника од штетног утицаја рада асфалтне базе“ обратили су се Влади Републике Србије јер више не вјерују у добре намјере градске и ентитетске инспекције. Но, и у Србији за њих нису имали разумијевања јер су се инспектори републичке дирекције огласили ненадлежним уз појашњење како је градња асфалтне базе у надлежности Града Зворника, односно грађевинске инспекције. Проблем за Тршићане и околна насаље је што се снадбјевају водом из Дрине, а радом асфалтне базе увелико се загађује водоток.

Због тога су мјештани Тршића одлучили тужити Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС јер су, како наводе, издали еколошку дозволу инвеститору упркос чињеници што нема валидну грађевинску дозволу за градњу асфалтне базе.

Остатк текста прочитајте на интервиеw.ба