“Закључавање” цијена у БиХ пресипање из шупљег у празно

Храна је највећи проблем са којим се суочавају грађани у БиХ, не у смислу њене несташице, већ искључиво у смислу цијена прехрамбених производа, које, упркос покушајима да се на неки начин ограниче или снизе, и даље имају тренд раста, и очигледно је да њихово “закључавање” неће ријешити потрошачке проблеме.

Надлежни у Републици Српској недавно су запријетили “бруталним” инспекцијама свима онима који су непотребно дигли цијене одређене робе и услуга усљед подизања минималца, а почетком ове седмице предложили су пекарима и да снизе цијене хљеба.

Док се чека епилог њиховог захтјева, и колико год да су хљеб и брашно важни, јасно је да прича о овој теми не би смјела да се врти само око ове прехрамбене намирнице, већ да би се, како кажу саговорници “Независних новина”, морала усмјерити на конкретније државне кораке, и подсјећају не само на акције “Друштвено одговорни” у Српској или “Закључане цијене” у Федерацији БиХ, које ће вриједити само неко вријеме, након чега ће опет услиједити оно – сналази се како ко може.

Потрошачи у БиХ се с правом питају како то да глобалне цијене хране настављају падати (житарице, месо), а да се то не види на домаћим рафовима. Напротив!

Цијене готово свих врста меса у БиХ одавно су премашиле раније статистике чак и за неколико марака по килограму (попут јунетине или пилетине).

Па и када говоримо о хљебу, узећемо само да један килограм (зависно од врсте) кошта око 3,50 КМ, па чак и више. Такође, тешко је заборавити и цијене литре уља које су чак премашивале и четири марке, док су сада јефтиније у просјеку за неколико десетина фенинга. Млијеко у трговинама и даље кошта више од двије КМ, а питајте само произвођаче на селу за колико то исто млијеко продају дистрибутерима. Слично је и са млијечним производима попут сира и кајмака, те јајима (која се по комаду ријетко могу наћи јефтинија од пола марке). Со је поскупјела за минимум пола КМ, а више није иста ни цијена појединих врста обичне воде.

– Статистичка цијена једног бушела жита (око 25-26 кг жита) данас износи 6,34 долара, док је у 2023. години коштао 7,22 долара, а у 2022. години 9,52 долара – појашњава кроз статистику Душан Срдић из Удружења за заштиту потрошача “Реакција” из Бањалуке, који на овом примјеру жели поручити да поскупљења пекарских производа у претходном периоду нису била оправдана.

Осврћући се потом на комплетну причу, он наводи да су цијене свјежег домаћег меса у евидентном порасту, што дијелом значи да је афричка куга узела свој данак. А као још један од примјера удара на потрошачке џепове Срдић издваја и такозвану шринкфлацију, односно смањене грамаже на производе.

– Знамо да су чоколаде одавно пале са 100 на 80 грама, чак и ниже, џем такође са 500 грама на 385 грама. Тоалет-папир је према свјетским статистикама поскупио за више од 35 одсто у односу на јануар прошле године. А статистика каже да ће потрошачи прије промијенити произвођача него мању амбалажу – додао је Срдић за “Независне”.

Његов колега Марин Баго из Удружења потрошача “Футура” из Мостара подсјећа да је БиХ тржишна економија, да увозимо готово 80 одсто хране коју конзумирамо и да је ограничавање цијена искључиво резултат добре воље трговаца и министарстава.

– Али, то што све поскупљује, можемо говорити о пасивности државе у протеклом времену без фискалне реформе, пореске реформе, без квалитетних субвенција у пољопривреди и тржишту хране. Јасно је да ми имамо новца јер прикупљамо из године у годину све више, али је јасно и да је храна проблем јер једна просјечна плаћа од 1.300 КМ не може измирити трошкове хране за четворочлану обитељ – каже Баго.

Додаје да “закључавање” цијена појединих производа неће ријешити проблеме.

– Рецимо, ми смо у Мостару имали поскупљење воде и све оно што бисмо можда уштедјели на тим ‘закључаним’ производима потрошили смо на воду. Још ако поскупе гориво, струја, школарине, вртићи… Дакле, потрошачима расте износ потрошачке корпе јер с једне стране уштеде на једном, али потроше на другом – наглашава Баго.

Он у даљем разговору за “Независне” каже и како су повећање минималца у Српској те прорачунска давања у ФБиХ искључиво популистичке мјере.

– Институцијама је овако најљепше. Сваке године се пуне прорачуни, обарамо рекорде, а са друге стране нема јасног и транспарентног поврата тог новца, у виду субвенционирања образовања, здравства, пољопривреде. То је основни разлог незадовољства потрошача – закључио је Баго.

Када су у питању економске реформе, Ермин Церо, стручњак из Сарајева, истиче да је рјешење у макроекономским мјерама, које ће подржати активности које додају вриједност и редуковање оних које се сматрају неефикасним или чак непродуктивним.

– То је у БиХ прекомјерна бирократија или непотребна администрација –  сматра Церо.

Независне