Власници станова са пелета прелазе на гријање на струју

У Бањалуци постоји око 7.000 стамбених јединица у зградама са властитим централним гријањем преко котловница на пелет или дрвну сјечку, а због енормног поскупљења тих енергената, више од половине их је одустало од те врсте гријања и најавило прелазак на струју, што би могло изазвати велике проблеме у испоруци струје и честе кварове.

У „Електрокрајини“ Бањалука за ЦАПИТАЛ су рекли да је, због поскупљења пелета и сјечке које је протеклих мјесеци ишло преко 150 одсто, велики број корисника централног система гријања преко котловница најавио прелазак на другачије видове гријања станова и пословних простора.

„Од појединих власника котловница и заједница етажних власника смо информисани  да се више од половине поменутих стамбених јединица већ одјавило са гријања преко котловница, док се у наредном периоду велики број тек намјерава одјавити и прећи на друге видове гријања, у највећој мјери кориштењем електричне енергије“, казали су у „Електрокрајини“.

Наводе и да стамбено-пословне зграде са централним котловницама и другим облицима неелектричног гријања нису електронергетски пројектоване за гријање свих стамбених и пословних јединица кориштењем електричне енергије.

„Прелазак читавих зграда и насеља на гријање електричном енергијом би готово сигурно довело до преоптерећења мреже, што би за посљедицу имало често прегарање осигурача на нисконапонским излазима у трафостаницама, али и кварова на самим прикључним водовима. Ово би значило и честе прекиде у испоруци електричне енергије тих зграда и насеља, а тиме и проблема са загријавањем просторија“, истичу у „Електрокрајини“.

Масовнији прелазак на гријање на струју донијеће и губитке „Електрокрајини“
У овом предузећу кажу да вршно оптерећење електроенергетског система на подручју града Бањалука због повећања броја корисника и саме потрошње електричне енергије расте готово сваке године.

Тренутни врх оптерећења из децембра 2021. године износи 187 МW, док ће према очекивањим предстојеће зиме прећи 195 МW.

Осим оптерећења мреже и могућих кварова, у „Електрокрајини“ наводе да би масовнији прелазак грађања на струју значио и директан вишемилионски губитак овом предузећу.

„Имајући у виду тренутне цијене електричне енергије на међународном тржишту, а  поготово прогнозе да ће у зимским мјесецима вјероватно достићи и 1.000 евра по мегават-часу (МWх), продаја становништву по 30 евра/МWх за сваки киловат-час електричне енергије потрошене за гријање, би донијела директан финансијски губитак од 970 евра/МWх. Уколико би у Бањалуци 5.000 станова прешло на гријање на електричну енергију, директан губитак само у највећем граду у РС би се у гријној сезони мјерио десетинама милиона КМ“, наводе у „Електрокрајини“.

Кажу и да је ово оптимистична прогноза, јер у рачуницу нису уврштени индивидуални стамбени објекти који ће, такође, како се очекује, у значајном броју прећи на гријање уз електричну енергију.

Рјешење виде у субвенцијама грађана или фирми које испуручују топлотну енергију из биомасе.

„’Електрокрајина’ је у циљу ублажавања очекиваног раста потрошње електричне енергије за загријавања просторија, предложила да надлежне институције, локалне заједнице и „Електропривреда РС“ обаве разговоре са регистрованим испоручиоцима топлотне енергије и добављачима енергената. Сматрамо да би због огромних разлика у цијени електричне енергије у међународном трговању у односу на цијену за домаћинства у РС било исплативо субвенционисати кориснике или испоручиоце топлотне енергије из биомасе, како би се цијена топлотне енергије за становништво задржала на прихватљивом нивоу“, истичу у овом прредузећу.

На питање да ли се очекују рестрикције у испоруци електричне енергије у зимском периоду, у „Електрокрајини“ одговарају да су такве одлуке у надлежности Владе РС, те да су из Владе и ЕРС више пута обавјештавали јавност да је електроенергетски систем у Српској стабилан и да нису планиране било какве рестрикције.

ЦАПИТАЛ је раније писао да су власници котловница које грију велики број нових зграда у Српској доставили станарима нове цјеновнике који су и до 150 одсто већи у односу на прошлу годину. Због тога је велики број њих одлучио да пређе на струју.

(Цапитал)

&нбсп;