Вјеровања за Видовдан: Овако су дјевојке знале ко ће им бити будући муж

Велики српски празник, Видовдан, прати низ обичаја који су се очували до данашњих дана.

Овај велики празник велики празник је настао у част старог словенског бога Световида и наши преци су вјеровали у њега и прије него што су прихватили хришћанство.

Прво вјеровање које се доводи у везу са Видовданом је да то празник кад се “отварају очи” и “види оно што је до тад било скривено”.

Видовдан је, послије Ђурђевдана, празник који прати највећи број обичаја у српском народу. Према народним предањима, словенски бог Световид повезује са лијечењем очних болести, па отуд и обичај да се за Видовдан користи видова трава, позната још и као видовчица за велики број ритуала који ће “предсказати” будућност и донијети добро здравље.

Обичаји за Видовдан

Дјевојке су уочи Видовдана стављале стручак видове траве испод јастука, дјетелину са четири листа, мало хљеба и покоје зрнце соли како би им Свети Вид кроз сан открио како ће изгледати њихов будући супруг са којим ће дијелити хлеб и со до краја живота, пише Жена Блиц.

“Виде, Виде! Тако ти соли и хљеба, земље и неба, кажи ми ко ће ми бити суђен. Нека ми изађе на сан”.

Детелина са четири листа је коришћена за бајалицу: “Ако је мој суђени далеко – ево му дјетелина од четири крила нека к’ мени долети”.

Обичај је, такође, да се за Видовдан устане прије зоре и погледа у сунце, изговарајући молитву за добар вид. Та молитва гласи:

“Ој Видо, ој Видовдане, дај ми вид док сам жив!”

Потом би требало да уследи умивање водом у којој је одстојала трава видовка, јер се вјерује да ова биљка има исцелитељске моћи.

Вјеровања за Видовдан

Ако је за Видовдан ведро, одјећу би требало изнијети напоље да се провјетри и напуни позитивном енергијом.

Ако је за Видовдан облачно, требало би “прекрстити” облаке како би Свети Вид послао благотворну кишу за усјеве.

У неким дијеловима Србије вјерује се да би на Видовдан требало јести зрело воће, како би цијела година била слатка. У неким крајевима Србије важио је обичај да се на Видовдан у двориште износе кесе са новцем како би се провјерило колико је претходна година била успјешна и берићетна.

У српском народу постоји изрека: “Какви смо за Видовдан, такви ћемо бити цијеле године”. Зато је посебно важно да на овај велики празник устанемо рано, умијемо се водом у којој је стајала видовчица, дан почнемо молитвом у дубокој вјери, поставимо јасне циљеве, опростимо другима, посјетимо болесне рођаке и пријатеље и “отворимо очи” за све оно на шта смо “жмурили” претходне године – да се суочимо са сопственим слабостима и дамо све од себе да их побједимо.

(Извор: БЛ Портал)