Велике њемачке компаније селе производњу у Србију

БЕРЛИН – Велике њемачке корпорације и глобални индустријски брендови масовно селе производњу у Србију и Мађарску, од ауто-дијелова до љепила, привучени повољном политичком и економском климом за инвеститоре, пише њемачки лист “Берлинер цајтунг”.

Њемачке компаније све чешће селе погоне тамо гдје политика има више слуха за њихове потребе. Производна постројења се затварају у више њемачких региона – у Цвикауу, Саксонији и Швебиш Гминду у Баден-Виртембергу – док се најсавременије фабрике граде у Дебрецину, Кечкемету, Новом Саду, Панчеву, Суботици и Каћу.

Зашто Србија и Мађарска постају индустријски магнет

Према оцјени стручњака, квалификована радна снага са конкурентним платама, добри универзитети, ниски порези и економска политика усмјерена на привлачење инвестиција чине Србију и Мађарску изузетно привлачним дестинацијама за индустрију.

Србија као дио европских ланаца снабдијевања

“Берлинер цајтунг” истиче да је Србија, иако није чланица Европске уније, постала интересантна њемачким индустријским шампионима јер се посљедњих година трансформисала из претежно пољопривредне земље у саставни дио европских ланаца снабдијевања.

Након што су се у Мађарску преселиле фабрике попут “ГКН Дривелинеа”, Хенкела, БМW-а, Мерцедеса и Боша, Србија такође значајно профитира од одласка компанија из Њемачке.

Огромне инвестиције и хиљаде нових радних мјеста

Компанија Континентал отворила је у фебруару 2023. године најсавременију фабрику електронике у Каћу код Новог Сада. Погон на 30.000 квадратних метара производи дисплеје и инфо-забавне системе, а инвестиција од око 150 милиона евра донијела је приближно 1.500 нових радних мјеста.

ЗФ од 2019. године има фабрику у Панчеву, гдје производи електромоторе и компоненте за мјењаче, а четири године касније производња је проширена и на електронику за хибридна возила.

Специјалиста за издувне системе Бојсен отворио је 2021. године своју највећу фабрику у иностранству у Суботици. У погон је уложено 65 милиона евра, отворено је 500 радних мјеста, а производе се комплетни издувни системи за Мерцедес и Ауди.

Слободна трговина и пореске олакшице као кључна предност

Лист наводи да Србија нуди јединствену предност – споразуме о слободној трговини са ЕУ, Евроазијском унијом, Турском, Великом Британијом и, од октобра 2023. године, са Кином.

Роба произведена у Србији може се без царина извозити на тржишта са укупно око 2,7 милијарди потрошача. Уз то, у 15 посебних бесцаринских зона компаније имају могућност бесцаринског увоза материјала и опреме, као и пореске олакшице.

Њемачка губи индустријску конкурентност

Разлози за пресељење производње су вишеструки, али најизраженији су високи трошкови рада и енергије. За многе компаније производња у Њемачкој више није исплатива.

Барбара Колман из Њемачко-мађарске индустријске и трговинске коморе говори о инвестиционом буму захваљујући политици “економија на првом мјесту”, док извршни директор Индустријске и трговинске коморе Оснабрика Марко Граф оштро критикује ситуацију у Њемачкој.

“Инвеститори се у Њемачкој преријетко дочекују црвеним тепихом. Бирократија их омета већ у фази реализације, док се у Мађарској и Србији процедуре убрзавају, а проблеми рјешавају прагматично”, истиче Граф.

Источна Европа преузима примат у индустрији

Пад индустријског присуства у Њемачкој могао би довести до одласка младих квалификованих радника и смањења инвестиција, уз подсјећања на деведесете године и нестанак индустрије у источној Њемачкој након уједињења.

Регион између Будимпеште и Београда постаје нови индустријски центар. Кинески произвођач електричних аутомобила БYД гради своју прву европску фабрику у Сегедину, док жељезничка пруга Београд–Будимпешта, финансирана кинеским капиталом, треба додатно да унаприједи логистику.

Већ 2022. године петина укупног извоза Србије долазила је из аутомобилске индустрије. Њемачке компаније све чешће хвале продуктивност, знање и посвећеност локалне радне снаге.

ЗФ је 2023. године отворио и развојни центар у Новом Саду са 150 инжењера који раде на електричним погонима нове генерације, чиме се истраживање и развој све више премјештају из Њемачке у Србију.

Компромис између уштеде трошкова, финансијских подстицаја и дугорочног планирања тренутно наводи њемачке пословне лидере да дају предност источној Европи у односу на Њемачку, закључује “Берлинер цајтунг”.