Васпитачице (ни)су роботи

Какав безобразлук. Замислите да жене које нам чувају дјецу, које одговарају на сваки захтјев родитеља, које немају право на грешку нити на слободнији израз у јавном простору, раде за плату мало већу од минималца – и још се усуде да траже двије седмице одмора у континуитету. Зар је то заиста безобразлук?

Не смију повисити тон. Не смије ниједно дијете пасти у њиховом присуству. За сваку огреботину, температуру или сузу полажу рачун. И сада је проблем што желе одмор.

Тај одмор је, колико чујем, инициран као рјешење на негодовање родитеља због „спајања“ група, јер се, по њиховим ријечима, тиме нарушава здравље и комфор дјеце.

Умјесто да се системски ријеши мањак кадра и бољи услови рада, лакше је упријети прстом у васпитачице.

Модерни родитељи често дјецу доживљавају као мале богове. То је разумљиво. Али уз бригу о правилном одгоју не одустаје се од каријере и времена „за себе“. Током годишњих одмора родитеља дјеца се и даље доводе у вртић.

Дешава се да се остављају под бруфеном и парацетамолом, па кад лијек попусти – родитељи су недоступни.

Затражити помоћ баке, тетке или породице неке маме сматрају слабошћу. „Нисам га рађала њима него себи“, рећи ће. И то је њихово право. Али није право да сав терет пребаце на жене које раде за минималну плату.

Не треба занемарити ни чињеницу да инфлација тјера многе родитеље да раде по два посла и да реално немају коме оставити дјецу. Тих десет дана одмора биће проблем. То је истина. Али васпитачице су погрешна адреса за бијес. Лицемјерно је кривити њих, а подржавати систем који је до тога довео.

Ја кад останем викенд са својом дјецом – није ми лако. А замислите да их морате чувати двадесеторо. И за свако од њих одговарати родитељима. Сваку грипу и вирус носе кући, па се врате и раде даље. За малу плату и огромну одговорност.

Посебно боли када зле стрелице долазе од људи који учествују у политичком животу града. Ваљда је лакше критиковати васпитачице него отворити озбиљну расправу о систему.

Ако неко тражи слуге, а не васпитачице – можда је рјешење робот.

Али док су у вртићима људи, ред је да се према њима понашамо људски. #зворник

Пише: Недељко Босиочић