Вања Дрљевић Тодић из Малог Зворника некад најбољи студент, данас врхунски лекар

Вања Дрљевић (24) из Зворника и Милош Вуковић (25) из Новог Сада другари су од почетка студија медицине, заједно су прошли кроз скоро све награде и стипендије током академских година, а на крају су дипломирали на исти дан, у року, и то обоје са просеком 10,0.

За разлику од великог броја својих колега који после студија медицине посао траже у иностранству, Вања и Милош не желе из Србије, иако су међу најперспективнијим младим лекарима у нашој земљи. С обзиром на њихове успехе, бројне награде које су освојили и знање које су показали на студијама, уколико им се не оствари жеља да се професионално остваре у Србији, требало би све да нас буде срамота.

Вања и Милош су студенти какви се појављују једном у неколико генерација. Иако се просек 10,0 на било ком факултету, а поготово на медицини, која важи за један од тежих, обично везује за неког ко је штребер, у разговору са Вањом и Милошем никоме не би пало на памет да их тако назове. У шали кажу да су се ипак упознали баш онако “штреберски”, у читаоници, учећи анатомију.

– Милош је момак моје најбоље другарице која ће ми бити кума, тако да ускоро постајемо и кумови. Студирање је било тешко, барем смо ми тако тада мислили, буквално сваки минут је био испланиран, али сада када смо стигли у ове праве животне борбе, борбе око егзистенције и тражења посла, студирање делује много лакше. Били смо једно другом више психичка подршка него што смо се међусобно помагали у учењу, али због доброг планирања било је времена за све, и за дружења и путовања – каже Вања. Она додаје да су им се путеви мало раздвојили после дипломирања прошле године.

– Волонтирам од августа на Институту за кардиоваскуларне болести Клинике за кардиологију у Сремској Каменици. Волела бих тамо да се запослим и наставим усавршавање јер волим да лечим и помажем људе. Жеља ми је, као и Милошу, да предајем и на факултету, јер смо се много бавили научноистраживачким радом – каже она.

Милош ускоро почиње да волонтира у Центру за имиџинг дијагностику Института за онкологију.

– Заједно смо уписали и докторске студије, смер клиничка истраживања. Добили смо стипендију уз 18 најбољих студената медицине у Србији. На тесту ретенције знања који обухвата читаво до сада научено градиво, Вања је била прва, а ја други. Жеља ми је да наставим живот у Србији – рекао је Милош, који и на докторским студијама држи просек 10.

С обзиром на то да добар део њихових вршњака већ током студија учи немачки и планира да оде из земље, постало је већ необично да двоје младих доктора, поготово са оваквим вештинама, не желе тим путем.

– Не пада ми на памет да одем, као ни Вањи. То бисмо схватили као пораз. Надам се да ћемо имати прилику да наставимо даље усавршавање у Србији и да ћу у својој земљи успети да достигнем свој максимум – закључио је Милош.

Иако су животно опредељени за медицину, лечење и спасавање живота, и Вања и Милош имају бројна друга интересовања. Вања посебно издваја то што воли да свира гитару, а Милош да игра баскет.

Награде без броја

Награде и признања ово двоје младих људи готово је немогуће побројати. Између осталог, добитници су награде Фонда “Слађања Ђорђевић” за најбоље студенте медицине, награде Новосадског универзитета, Друштва лекара Војводине и Српског лекарског друштва. Вања је пре факултета освојила прво место на Олимпијади науке у Санкт Петербургу. Заједно су на трећој години били на пракси на Московском универзитету “Ломоносов”, а Вања је четврту годину провела у Немачкој на престижном Универзитету у Грајфсвалду, одакле се вратила са похвалом ментора за најбоље урађен рад који је до тада прочитао.

Блиц РС(Архива)

&нбсп;