Упознај истинске хероје Босне и Херцеговине

Активисткиње и активисти за околиш успјели су у двије немогуће, али повезане мисије: сачувати ријеке од уништавања и натјерати бахате и на нерад навикнуте политичаре да раде. У наставку доносимо мини портрете неколико активиста и активисткиња који су сачували наше ријеке уз напомену да су ово само неких од њих. За нас и за генерације које долазе

Пише: Слађан ТОМИЋ

Осим кише, снијега и града ништа не пада са неба. Било какав резултат захтијева рад, а најтежи је онај који подразумијева борбу за опште добро. Препрека је пуно, борба тешка, опасна и дуготрајна а резултати упитни.

Но, Босна и Херцеговина осим бројих инвеститора, корумпираних и неосвијештених политичара има и велику мрежу истрајних, поштених и паметних активиста. Међу најуспјешнијим су активисти и активисткиње за околиш. Они су успјели у двије немогуће, али повезане мисије: сачувати ријеке од уништавања и натјерати бахате и на нерад навикнуте политичаре да раде.

Ибрахим Турак: Страх да не останемо без воде

Ибрахим Турак, предсједник Удружења “Пусти ме да течем” за заштиту Неретвице бори се од 2006. године заједно са комшијама и комшиницама из долине Неретвице. Могу се похвалити сјајним резултатим, а најбитнији можда јесте управо онај који се односи на забрану градње малих хидроелектрана (мХЕ) у ФБиХ.

Покрет за одбрану Неретвице је један од најзаслужнијих за доношење закона. Наиме, Турак и саборци су интезивно заговарали да Представнички дом ФБиХ усвоји Закључак о забрани градње мХЕ у ФБиХ.

– Ми смо вршили притисак, а садашњи градоначелник Коњица Осман Ћатић поднио је Иницијативу на Представничком дому да се усвоји тај Закључак који је 2020. Донесен. И ево, на срећу, то се тако и наставило да смо у коначници добили закон који предвиђа забрану градње мХЕ на подручју Федерације БиХ – присјећа се Турак.

Као покрет успјели су преокренути ситуацију у корист еколошких активиста. Окупљањем активиста њихова снага је расла, па је и њихово представање пред институцијама власти добило већи легитимитет.

– Мислим да се с правом може рећи да имамо значајну улогу, али свакако не и пресудну, јер сви људи широм БиХ су се борили за своје ријеке. Уједињени смо у коначници направили овај резултат – каже наш саговорник.

Објашњава да је Неретвица синоним и симбол свега онога што народ у тамошњем крају воли. Угрожавање тог симбола било је довољно да анимира критичну масу.

– Једноставно страх, да не останете без извора питке воде јер власници мХЕ градњом постају власници свега што је узводно је покренуло људе. Бојали смо се да не останемо без свега што нама Неретвица значи. Мобилисали смо људе, у почетку смо свих шест удружења, која егзистирају у долини Неретвице, укључили у борбу, позвали их да буду дио ове борбе и да позову своје чланство. Тако смо створили масовнију групу која брани ријеке – појашњава Турак.

Касније су прерасли у локални покрет за заштиту ријека.

– Објаснили смо суштину проблема који могу да изазову градње мХЕ на Неретвици. Није требало пуно да нас људи разумију, одазвали су се на наш позив. Имали смо велике протесте који су можда и превалили да се крене у овом смјеру – додаје Турак.

Лејла Кустурица: Натјерали Владу и Парламент ФБиХ да изради и усвоји Закон

Након што је усвојен закључак у Парламенту ФБиХ, Фондација Атеље за друштвене промјене –  АЦТ је покренула кампању 23.09.2020. године под називом #јаБиХдатецем. Њихов је задатак био « притиснути » Владу ФБиХ да испоштује закључак о забрани градње мХЕ у ФбиХ. То је значило измјену закона и подзакона у правцу заштите ријека. Лејла Кустурица, директорица Фондације које је водила кампању је успјела договорити састанак представника Коалиције за заштиту ријека БиХ са премијером Федерације Фадилом Новалићем након чега је Влада ФБиХ дала обећање а онда и израдила законско рјешење којим се забрањује будућа градња мХЕ у ФБиХ.

– И онда смо заједно са бројним другима “гурали” усвајање Нацрта у оба Дома и Приједлога у оба дома Парламента ФБиХ– каже Кустурица за Интервиеw.ба.

У међувремену у оквиру поменуте кампање али и посљедње #ВодајеЗакон слали су писма, иницијативе, петиције. Парламенту је предато преко 60.000 потписа против мХЕ, а успјели су мобилизирати и стручњаке, и умјетнике и ширу јавност да у првом реду информације о мХЕ дођу до њих, те да мобилизирају јавност и изврше притисак на доносиоце одлука да се испоштује воља обичних људи.

– Ово је заједничка борба и сви смо дали допринос, зато смо и успјели –  поручује Кустурица.

Она истиче да борба мјештана, мјештанки, активиста, грађана, грађанки широм Босне и Херцеговине за заштиту наших ријека траје скоро 15 година, а пионирски кораци направљени су још 1997.

– Сви су спознали проблем онога дана када су неки инвеститори или стране особе дошле на њихове прагове и кренуле да воду, од које овиси њихов живот, њихова приходовна активност, пољопривреда, сточарство, узме зарад профита. И тада су почели спонтано и солидарно да се организују. Можемо рећи да је све почело 1997. у селу Дуге, Прозор Рама, онда се наставило у Крајини, па у Фојници, преко Храбрих жена Крушчице, Бунских канала, Дољанке, Неретвице, риијеке Угар, Касиндолске ријеке, Врбаса… То је показало да смо везани уз наше ријеке и да смо за њих спремни и живот дати да знамо да живота нема без воде. Иако је у БиХ јако пуно проблема и јако тешко је организовати људе да се удруже, вода и ријеке су нас спојиле и дале снагу да кренемо у одбрану онога што припада свима нама. Основана је и Коалиција за заштиту ријека у БиХ прије четири године, ми волимо рећи да се удружила и памет и храброст, од оловке до мотике – каже Кустурица.

Бранећи воду и околиш људи су, објашњава Кустурица, пружили темељни отпор у локалним заједницама.

– И онда се борба за воду претворила у борбу против корупције, борбу против приватних инвестиција које не маре да уништавају оно што је неопходно за живот људи само да би зарадили новце. Нажалост, политика је посљедњих година направила и законе који имају циљ да искључиво служе интересима мањих, моћних група у односу на интересе локалних заједница и обичних људи. И то је  потакнуло људе да се крену самоорганизовати, да тијелима бране ријеке, а онда и на судовима и на улици и у медијима. Борба није била једноставна. Људи су добијали отказе. Храбре жене Крушчице су претучене на мосту. Толико је било угњетавања и од политичких структура и од инвеститорских структура према свима онима који су постали лица отпора – каже Кустурица.

Но, уз све препреке ипак су успјели. Јер кад се борите за живот, а борба за ријеке није ништа друго него борба за опстанак, онда не марите за посљедице.

Но, закон је тек почетак. Ријеке још нису сигурне од недобронамјерних инвеститора.

– Ово је само почетак заштите наших ријека. Има пуно посла, морамо се обрачунати са 120 направљених мХЕ, и са ко зна колико издатих концесионих дозвола за које наши правници и адвокати већ годинама увиђају да постоје правни основи да се ти уговори или раскину или пониште. Ићи ћемо у том правцу –  обећава Кустурица која је одавно препозната као лице отпора инвеститорима.

О њеном активизму прављени су документарни филмови, а своју је одлучност сасула парламентарцима у лице на једној од сједница. Подстрек и мотивација јој је енергија коју јој шаљу људи широм БиХ. Помоћи ће и такмичење политичких странака које су подржавале мХЕ а сада сви узимају заслуге за забрану њихове градње.

Усвојени закон спрјечава градњу нових, те даје рок од три године онима који имају концесиони уговор да прибаве енергетску дозволу без које нема градње. Зато ће њихове активности бити усмјере ка поништавању односно раскидању концесионих уговора.

– Закон подразумијева забрану будућих мХЕ, а истовремено свим издатим концесијама даје рок од три године да добију енергетску дозволу. У случају да то не успију губе право да остваре своје концесионо право. Ми напомињемо да концесија није гаранција градње. Потребно је добити близу 30 сагласности и дозвола да би се кренуло у прављење једне мХЕ. Ми ћемо да наставимо да пратимо наше актуелне случајеве и Бунске канале, и Дољанку и Неретвицу и Угар, Крушчицу и Пливу и све ријеке на чијој заштити радимо. Истовремено ћемо пратити и остале концесије у случају да инвеститори крену у набављање дозвола, бићемо им за петама као што смо недавно били на ријеци Босни и показали да у правилу тамо гдје се желе градити мХЕ нема никакве логике да се такве ријеке трпају у цијеви и да се користе кад у њима живи пребогат живи свијет, а с друге стране једину корист од мХЕ, у БиХ њих 120 производи свега 2,5% електричне енергије, имају већ пребогати инвеститори – каже ова активисткиња.

Анес Подић: Наша мисија је била упознати јавност са ширим контекстом проблема мХЕ

Све што нам власници и инвеститори нису хтјели рећи о малим хидроелектранама рекли су нам из “Еко акције” на чијем је челу Анес Подић. Задатак “Еко акције” у оквиру Коалиције за заштиту ријека  БиХ био је да пронађу најважније дијелове механизма који је допринио експлозији раста малих електрана, те да јавности скрену пажњу на те елементе, с посебним освртом на квантитативну анализу овог проблема. А бројке су се показале неумољивим: чак и економски гледано мХЕ су штетне за све осим за власнике малих хидроелектрана. Финансирају од нашег новца, јавног новца.

– И новцем бх. привреде јер се зарада малих хидроелектрана углавном финансирала од потицаја за обновљиве изворе електричне енергије које сви ми плаћамо са наших рачуна. Поента је била да се јавности скрене пажња да врло мали број појединаца зарађује од тога, при чему електрична енергије коју производе није никаква  лијепа зелена енергија чијом производњом се не уништава околиш. Допринијели смо томе да се сви ти елементи повежу у логичку цјелину гдје онда свима постаје кристално јасно да је заправо на дјелу модел од којег зарађује њих мало, којим се уништавају наше ријеке, а сви ми га финансирамо – рекао је Подић за Интервиеw.ба.

Док су инвеститори задовољно трљали руке, власт је кроз ружичарсте наочаре гледала нестајање природе, бројних животињских и биљних заједница. Које су преживјеле још од леденог доба, а постале угрожене због халапљивости инвеститора.

Еко акција се трудила да грађанима приближи чињенице, а прва од њих је да гдје год да се направе мХЕ оне прекину ријечни ток.

– Ту ријечни живот престаје да постоји. Градњом бране мале хидроцентрале све престаје. То би се могло смањити градњом такозваних рибљих стаза, међутим у БиХ нисмо видјели ниједну рибљу стазу која омогућава да се живот на ријечном току несметано настави – објашњава Подић.

Јавност је упозоравао и да се градњом мХЕ прави штета на токовима, до тада нетакнутих, ријека. Управо такве ријетке су на мети инвеститора. Мале, дивље, чисте, богате биљним и животињским свијетом. Као да желе убити баш оно најбоље што је природа створила.

– Граде се приступни путеви, потом се, да би се положиле цијеви које су углавном пречника од неколико метара, минирају ријечни кањони. И тако нестају цијеле заједнице. С тим стижу додатне невоље: криволов, крађа шуме, сва могућа зла која чинимо околишу. Током сушног дијела године, да би повећали зараду, инвеститори крше закон, задњу кап воде из ријека скрећу у цијеви. То километре ријечних токова оставља сухим уз катастрофалне посљедице по живи свијет у ријекама и на обалама – упозорава Подић.

У Босни и Херцеговини у погону је 120 малих хидроцентрала. Оне успију произвести једва 2,5 посто од укупно произведене електричне енергије. Дакле, нема користи за електро-енергетски сектор, корист је само на рачунима инвеститора који за уништавање природе добијају и потицаје.

– Планирано је било да се изгради још барем 353. Тачне бројке око планираних МХЕ не постоје. Ово смо ми прикупили на основу дозвола које су до сада издате, на основу концесионих уговора. Међутим код нас, за Федерацију БиХ напримјер, не можете сазнати за које све мХЕ постоје концесиони уговори јер се ти подаци скривају од јавности. То је некаква доња бројка планираних мХЕ. У БиХ, требало их је бити на крају барем 470, а према изјавама самих инвеститора тај би број на крају био преко 600 – каже Подић.

Но, није. Законом се зауставља градња за мХЕ у Федерацији БиХ за које не постоје концесионе уговори, а сада треба зауставити градњу мХЕ за које су концесиони уговори већ потписани.

Након усвајања Закона којим се уводи забрана градње мХЕ, смјеста ће се спријечити градња 111 МХЕ на 60 наших ријека. Знатно се повећавају шансе да се спријечи градња 62 мХЕ на 39 наших ријека за које већ постоје концесиони уговори.

Роберт Ороз: Два пута спасили ријеку

Свој допринос заштити ријека у Босни и Херцеговини годинама даје и Роберт Ороз. Он је предсједник Еколошко-хуманитарног удружења „Готуша” из Фојнице које је успјело одбранити ријеку Жељезницу. Године борбе доказале су да се ријеке могу сачувати, али је то уједно и порука властима да ће за вратом имати оне којима је стало до свог околиша, а инвеститорима да ће на крају изгубити јер, какви год били закони, незасити инвеститори често их крше.

Ороз се ипак правним питањима бави ријетко, његова је улога изаћи на терен фотографисати, снимити и подијелити материјал који указује на уништавање ријека. Уз то стално комуницира са појединцима и локалним заједницама. Пуно труда и још више љубави према нашем заједничком добру дало је пуно резултата иако је се борба на почетку чинила узалудном.

– Ми житељи из долине ријеке Жељезнице смо чак два пута успјели да спасимо своју ријеку. Први пут је то било 2009, касније 2012/2013. У то вријеме није било оволиког интереса за ове проблеме, па је и борба била јако отежана. На сву срећу истрајали смо до краја, сачували Жељезницу – казао нам је.

У својој борби успјели су раскинути чак осам концесионих уговора на ријекама Фојнице. Њихову борбу сада увелико олакшава недавно усвојени закон.

– Усвајањем овог закона оне су у потпуности сигурне од градње мХЕ. Највеће побуне против градње су се десиле баш на мјестима гдје су у близини већ направљене мХЕ, тако да им се није могла “продати прича” како оне ништа не уништавају – додаје Ороз.

Фотографије и видео записи које је правио помогли су у демистификовању шта су мале хидроелектране, те да су далеко од савршенства које упаковано у ПР текст, гдје се представљају као « чудо зелене енергије », које доноси нова радна мјеста и стабилност привреде. Ушминкане поруке углађених инвеститора могле су раскринкати само слике и видео записи.

– Након што су се у јавности појавиле фотографије и снимци о штетностима оваквих пројеката, битно се мијења и став и грађана и политичара. Почетком овог стољећа дато је јако пуно концесија за градњу мХЕ, углавном људима који су блиски владајућим странкама. И углавном далеко од очију јавности. Свакако, највеће зло су биле концесије које су даване на основу тзв. “самоиницијативних понуда”. Многе од тих концесија су активне и данас, иако се ништа није урадило по 10 и више година. Посебна прича је да су многе од ових концесија и по више пута мијењале концесионара, препродаване су, иако је званично само долазило до “промјене власништва”. Јасно је да је то био, и још увијек је, један добро уходани бизнис у коме се није могло изгубити док се нису појавили бранитељи ријека – рекао је Ороз.

Оливер Араповић: Пријетили су ми, нудили новац да одустанем од борбе

Оливер Араповић, предсједник  Удружења “Мајски цвијет” дио је Коалиције за заштиту ријека БиХ од 2015. Његова улога у борби за забрану мХЕ била је савјетодавна. Искуство у борби против градње мХЕ на Бунским каналима добро је послужило за борбу на већем нивоу. Његово је искуство, каже нам, велико.

– Указивали смо да је то споменик природе што је свим овим документима и судским одлукама доказано, да смо ми у праву кад смо тврдили да се на локалитету Бунских канала не могу градити мХЕ. То би значило нарушавање како споменика природе тако и биљног и животињског свијета. А онда и поплаве – објашњава Араповић.

Осим тога, успјели су доказати тврдњу да еко активисти јесу и морају бити страна у поступку око мХЕ што им је у почетку било ускраћено.

– Удруга Мајски цвијет је одувијек била заинтересована страна, али нису нам дали да будемо странка у поступку. Све док суд није наложио да морају уважавати наше присуство. Указали смо и да је незаконито донесене Измјене и допуне просторног плана Града Мостара. Трећа ствар, оспорили смо доношење самог акта у којем су тврдили да су прибавили сагласност локалне заједнице, што није истина, нису је имали – каже Араповић.

Но, дугогодишња борба доноси резултате, а посљедњи у низу она је од прије мјесец дана када је Агенција за водно подручје Јадранског мора из Мостара одбацила захтјев за давање раније сагласности за захватање воде за производњу електричне енергије за мХЕ „Буна 1“  и „Буна 2“ на Неретви.

– Ми смо два пута рушили и урбанистичку сагласност на усменим расправама, тако да смо кроз ових осам година прошли кроз различите ствари: незаконите ствари, притиске, утицај политике, пријетњи, свакаквих порука – додаје Араповић.

Борба често није била угодна, а посебно када су му на врата долазили непознати људи с пријетњама, застрашивањем, покушајима  подмићивања.

– Отворено су ми пријетили, слали неке људе из ХДЗ-а, питали ме: знаш ли кога нападаш, опструираш пројекат, развојни пројекат – сјећа се Араповић.

Бестидним оцјењује изјаве политичара који сада осуђују градњу мХЕ, а годинама су допуштали страначким колегама да их граде.

– У водећим партијама сједе власници мХЕ. Зашто их не санкционирају, не избаце из странке? Власници 120 мХЕ нису неки обични грађани. То су махом страначки људи везани с политиком – додаје Араповић.

Такве људе се мора престати хранити грађанским новцем, додаје наш саговорник.

– Као грађани немамо право учешћа у производњи и продаји енергије тој истој држави као што то могу власници мХЕ – то је један нефер однос према обичним људима. Но тога не би требало бити више, зато сада позивамо ХДЗ, СДА, СДП и остале партије да докажу и на случају Бунских канала да мисле добро ријекама, нека раскину постојеће нереализиране концесије за мХЕ и овдје али и на свим другим ријекама у ХНК-а и широм Федерације – каже Араповић.

Додаје да БиХ нема истинску опозицију јер се опозиционе странке када дођу на власт понашају исто као њихови претходници које су критиковали.

Амела Зукан бранећи ријеке претучена

Предсједница Еколошког друштва „Бистро-Храбре жене Крушчице“ једна је од храбрих жена – Амела Зукан.  Каже да су пред њима још многе битке.

– Борба још траје. Доста смо постигли са законом који је усвојен. Успјели смо спријечити изградњу 111 мХЕ у цијелој БиХ, а тај је број сигурно и пуно већи. Сада имамо проблем с већ донесеним концесијама. Надам се да ћемо и то спријечити – каже Зукан.

Она је једна од « Храбрих жена Крушчице », које су тијелима браниле своју ријеку, а чија је борба многе инспирисала и за коју су добиле бројне награде.

– Једна сам од жена која је сјела на мост то јутро и била претучена. Моја улога је била окупити жене, позвати народ. Максимално смо се активирали и дежурали смо 505 дана – додаје.

Њихова борба траје и даље, а након што је оспоравање концесије одбацио Врховни суд Федерације, сада чекају одлуку по апелацији Уставном суду.

– Што се тиче Крушчице још није готово – каже.

У оквиру Коалиције за заштиту ријека БиХ сви су се, појашњава, борили на свој начин и сви су подједнако заслужни за остварени циљ – забрану градње нових мХЕ.

За њу су највећи непријатељи ријека они који желе уништити природу, уништити питку воду.

– У свијету се људи боре за питку воду, нама је то Бог дао. Крушчица је позната по туризму, прије рата је имала три хотела. Инвеститори то желе уништити, па да корист имају два, три човјека, а сви остали људи да гледају са стране. Е, па не може – додаје.

Изргадњом мХЕ на Крушчици било би уништено корито, биљни и животињски свијет, угрожена питка вода, све оно по чему је Крушчица вијековима позната.

– Крушчица је позната по шумским плодовима, ловиштима још од цара Фрање – каже Зукан.

Емина Вељовић: Туже нас

Улога “Аархус центра у БиХ” у процесу забране изградње мХЕ било је заговарање за правне измјене. Једино су удружењу у ФБиХ које пружа бесплатну правну помоћ свим грађанима и грађанкама БиХ из области заштите околиша, гдје су у задње четири године активно били укључени у готово све случајеве који се тичу изградње мХЕ на основу молби грађана.

– Још увијек се јасно сјећам округлог стола, организованог у јулу 2019. током којег смо с члановима Коалиције за заштиту ријека у БиХ дискутовали како помоћи грађанима у Јабланици око изградње мХЕ “Злате,“ на ријеци Дољанки. Тог дана јаче су се почеле спомињати те, сада хисторијске ријечи: „мораторијум на мХЕ.“ Док смо добивали битку по битку, случај по случај, моја колегица Нина Крешевљаковић и ја смо увидјеле да губимо „рат“ против мХЕ, а којих је било планирано више од 500! Зато смо колегама, активистимапредложили да борбу против тзв. „цунамија изградње мХЕ у БиХ,“ водимо на два фронта – да наставимо борбу „случај по случај“ а затим и да кренемо на нови фронт: „правно заговарање измјена правног оквира.“ Та идеја се преточила у Декларацију о заштити ријека Западног Балкана, у чијем креирању смо активно учествовале. Након тога, започели смо са лобирањем усвајања ове Декларације, што је и Представнички дом Парламента учинио 23. јуна 2020. заједно са усвајањем и Закључка о забрани градње мХЕ у ФБиХ када је уистину и започела права заговарачка борба за законске измјене – каже за Интервиеw.ба Емина Вељовић, извршна директорица Удружења “Ресурсни Аархус центар у БиХ.”

И чланови овог удружења били су изложени пријетњама инвеститора.

– Чак нам је по налогу у мјесецу мају послата ванредна Федерална порезна инспекција, а која је, наравно, установила уредно стање. На Јавној расправи у Мостару у вези Приједлога Закона о електричној енергији ФБиХ смо колегица Сунчица Ковачевић и ја претрпјеле и сексистичке увреде. Против неких од активиста су покренуте и СЛАПП тужбе (Стратегиц Лаwсуитс Агаинст Публиц Партиципатион), што су тужбе за застрашивање активиста, али неће нас застрашити – каже Вељовић.

Инвеститори који уништавају ријеке, пријете и туже су различити, али углавном су сви повезани са високим политичким врховима.

– Иначе на свим случајевима на којима ради наше Удружење везано за мХЕ установљено је грубо кршење околишних закона. Ти објекти црпе ријеке тако да остављају суха корита те фактички врше екоцид. Без приступа води, људи су затим принуђени да се одселе јер већина локалних заједница овисе од ријеке како због пољопривреде тако и због туризма. Једном када се ријека прегради, она губи снагу и своју љепоту, и у многим случајевима девастација је тих размјера да корито остане сухо – подсјећа.

Ово је само дио еко активиста и активисткиња без којих би наше ријеке и даље биле на мети инвеститора. Њима требамо рећи хвала јер су заштитили наше ријеке.

интервиеw.ба