Ујед крпеља: Како препознати и извадити крпеља?

Крпељи су ситни паразити из реда паукова који се хране крвљу људи и животиња.

Уједи крпеља најчешће су безболни и неприметни у тренутку када се десе, будући да пљувачка крпеља садржи супстанце које умањују бол и свраб, па крпељ може остати причвршћен за кожу и по неколико дана неометано сисајући крв.

Већина уједа крпеља прође без озбиљних последица, али понекад крпељи могу пренети различите болести, од којих је најзначајнија лајмска болест.

У Србији се сваке године бележе случајеви лајмске болести, која је на нашем подручју присутна од 1987. године.

Срећом, правовремено препознавање, реакција и правилно уклањање крпеља могу смањити ризик или спречити пренос заразе.

У овом чланку објаснићемо где и када се најчешће јављају крпељи, како препознати ујед, шта предузети одмах након уједа и како извадити крпеља, када потражити лекарску помоћ, као и који су ризици, те како се најбоље заштитити од уједа.

Где и када се најчешће јављају крпељи?

Крпељи су широко распрострањени у природи, посебно у подручјима са бујном вегетацијом.

Најчешће се могу наћи у шумама, ливадама, у високој трави и жбуњу.

Они обитавају у ниској вегетацији, на врховима травки и ниског растиња, одакле лако прелазе на пролазнике или животиње које се крећу кроз такав терен.

У природним стаништима, најактивнији су током пролећа и лета, а сезона крпеља у Србији обично траје од раног пролећа, чим температуре пређу око 7°Ц, па све до касне јесени.

Активност крпеља је највећа у априлу, мају и јуну, али могу бити активни и током топлих јесењих дана.

Благе зиме олакшавају преживљавање крпеља, па се често бележи већи број крпеља у пролеће након благих зима.

Важно је напоменути да се крпељи не налазе само у природи, већ могу бити присутни и у градским парковима, баштама и на другим зеленим површинама, присуство заражених крпеља забележено је и великим градовима попут Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца и других.

На пример, истраживање Завода за биоциде и медицинску екологију показало је да је од 17 прегледаних локација на подручју Београда на 15, односно на 88% локација, пронађена бактерија Боррелиа бургдорфери која изазива лајмску болест.

Ово укључује и популарна излетишта као што су Кошутњак, Авала, Звездарска шума, Бањичка шума и парк Ушће.

Ови подаци говоре да је неопходно обратити пажњу и приликом шетње градским парковима.

Након што доспеју на одећу или тело, крпељи могу пузати и неколико сати пре него што се причврсте за кожу, а најчешће се причвршћују за кожу на местима где је она мека и влажна, попут пазуха, препона, иза ушију, на врату или у коси.

Будући да су крпељи мали, као и да регије тела на које се обично каче, они се често не примећују одмах, па је пажљиво прегледање коже и истресање и прање гардеробе неопходно након боравка у природи.

Како изгледа ујед крпеља?

Крпељ причвршћен за кожу обично изгледа као мала тамна тачка на кожи, која може бити тамно браон, црне или смеђе-црвене боје, у зависности од врсте.

У почетку, крпељ је врло ситан и пљоснат, једва приметан голим оком.

Како се храни крвљу, његово тело отиче и поприма светлију, сивкасту боју, и може достићи величину зрна грашка код већих врста крпеља.

Слика уједа крпеља која следи показује колико се може разликовати величина крпеља пре и после храњења:

Сам убод не изазива бол, тако да особа често није свесна присуства крпеља све док га не примети на себи.

Место уједа може бити благо црвено, а могуће је и оток око уједа, до чега као последица локалне реакције коже, иако ујед обично није наглашен у првом моменту.

Ако је крпељ већ отпао или уклоњен, на кожи остаје мали црвени печат или тачкица, слична убоду комарца, која обично нестаје неколико дана.

Нормална реакција на ујед крпеља је минимално црвенило или благи оток на месту убода, који пролази брзо.

Међутим, треба обратити пажњу на појаву необично широког црвенила или осипа у данима након уједа.

Препознатљив знак лајмске болести је осип који се шири кружно од места уједа, често формирајући такозвани облик биковог ока.

Ово подразумева да централни део осипа бледи, док се око њега се шири црвени прстен.

Слика која следи показује могућ изглед крпеља који преноси лајмску болест:

Овакав осип, назван ерyтхема мигранс, односно мигрирајуће црвенило, обично се јавља неколико дана до пар недеља након уједа и постепено се шири до пречника и преко 5 цм.

Код око 70 до 80% оболелих од лајмске болести се појави овакав осип, али не код свих.

С друге стране, ујед крпеља сам по себи не оставља велики траг, те ако нема инфекције, место убода неће бити посебно упадљиво након што се кожа смири.

Шта када се примети крпељ на кожи?

Први корак након откривања крпеља на кожи јесте остати смирен и реаговати разумно, будући да паника може довести до неправилног поступања.

Најважније је крпеља уклонити што пре, јер се ризик од преноса инфекције повећава са дужином његовог боравка на телу.

Студије показују да је вероватноћа преноса бактерије борелије, која је узрочник лајмске болести, мала у првих 24 часа од тренутка причвршћивања крпеља, па је зато важно уклонити крпеља у овом року када год је то могуће.

Шта не треба радити

Након што се примети да је крпељ на кожи, не треба покушати убијање, гушење или паљење крпеља са алкохолом, ацетоном, петролејом, уљима, кремама нити отвореним пламеном.

Ове методе су штетне, иако су широко распрострањене и често се сматрају правилним поступањем.

Надраживањем крпеља хемикалијама на овај начин може довести до тога да крпељ поврати и ослободи садржај црева у рану, што повећава ризик преноса заразе.

Такође, крпеља не треба додиривати, цепати или гњечити.

Ово може довести до пуцања крпеља и отпуштања заразног материјала у кожу, а нагло чупање може откинути тело крпеља и оставити рилице и главу у кожи.

Шта треба радити

Уместо наведеног, потребно је припремити се за правилно механичко уклањање крпеља или отићи у дом здравља или другу здравствену установу ради вађења крпеља.

У случају да се крпељ вади код куће, одмах по уочавању крпеља треба пронаћи чисту пинцету финог шпицастог врха и средство за дезинфекцију, односно алкохол 70% или повидон-јод.

Пре вађења крпеља неопходно је темељно опрати руке сапуном и водом, а након уклањања крпеља место убода треба добро очистити и дезинфиковати, и поново опрати руке.

Извађен крпељ се може сачувати у малој бочици или кеси, уколико дође до иритације или црвенила, те буде потребно лабораторијско испитивање врсте крпеља или патогена.

Ипак, ово није обичајена процедура уколико се не појави оток или озбиљно црвенило, па је првенствено важно фокусирати се на правилно и благовремено вађење крпеља.

Како правилно извадити крпеља?

Уклањање крпеља обавља се механички, пинцетом, без излагања паразита било каквим хемикалијама.

Када је то могуће, најбоља опција је да вађење крпеља обави медицинско особље ради максималне сигурности, али крпељ се може успешно уклонити и у кућним условима ако се поступак изведе правилно.

Следе кораци за правилно вађење крпеља.

Припрема

Пре самог поступка вађења крпеља неопходно је темељно опрати руке и дезинфиковати пинцету алкохолом.

Када год је могуће, требало би користити фину пинцету са уским врхом, јер обична велика пинцета или прсти могу згњечити крпеља.

Хватање крпеља

Пинцета се поставља што ближе кожи, обухватајући крпеља за његов предњи део, односно главу или уста причвршћена за кожу.

Важно је ухватити што ближе кожи, како би се захватило цело тело крпеља, а не само надувени део.

Такође, треба избегавати превише јако стезање, како би се избегло пресецање крпеља.

Повлачење

Крпељ се излачи из коже лаганим, континуираним потезом.

Нагло трзање или увртање пинцете треба избегавати, већ је крпеља потребно повући праволинијски у смеру у ком је и ушао у кожу.

Понекад се препоручује врло благо ротирање пинцете, односно увртање лево-десно, током извлачења како би се рилице лакше извукле, али кључно је то радити полако и контролисано.

Цео поступак може потрајати неколико секунди континуираног повлачења док се крпељ не отпусти.

Провера места уједа

Након што крпељ изађе, врло је важно добро проверити да ли је извучен цео крпељ, односно да ли је изашла и његова глава и рилице.

Уколико су праћене претходне смернице, уобичајено и нормално је да се крпељ извади у целости.

Ако је у кожи остао ситан тамни део, кожу не треба бости или сећи како би се по сваку цену извадио, будући да тај мали остатак обично не повећава ризик од заразе јер је реч о деловима усног апарата, иако може изазвати локалну иритацију.

У случају да крпељ није извађен у целости, најбоље је обратити се лекару који може стерилним инструментом уклонити преостали део.

Дезинфекција после вађења

Место убода након уклањања крпеља треба темељно дезинфиковати, користећи алкохол који садржи 70% етанола, повидон-јос раствор или друго антисептичко средство.

Након вађења крпеља и дезинфекције места убода, потребно је још једном темељно опрати руке.

У данима након вађења крпеља треба пратити како изгледа кожа на месту уједа.

Благо, краткотрајно црвенило је нормално, и представља благу иритацију коже, али уколико се јави озбиљније или упорно црвенило, оток, или било који други симптом који изазива сумњу, неопходно је јавити се лекару.

Алтернативне методе

Алтернативне методе вађења, попут вађења крпеља ноктима или концем представљају ризичније опције, и треба их примењивати само у случају да пинцета или медицинска установа нису и неће бити ускоро доступни.

Вађење крпеља ноктима обавља се слично као и пинцетом, и подразумева да се крпељ ухвати што ближе кожи, уз посебан опрез да се не згњечи, док вађење крпеља концем подразумева да се петља веже око рилица, а затим лагано повуче напоље.

Ове методе треба користити искључиво у случајевима када је то неопходно, као што је вишедневно камповање, без пинцете и приступа здраственим установама.

Вађење крпеља ни у ком случају не треба покушавати иглом, ножем и другим оштрим предметима, који могу направити већу рану и довести до инфекције.

Црвенило после уједа крпеља

Блага, локална реакција коже у виду црвенила је честа непосредно након уједа крпеља, која је узрокована благом упалном реакцијом коже на убод и пљувачку крпеља, а не инфекцијом.

Црвенило од крпеља обично се јавља у првих неколико сати или до једног дана након што је крпељ уклоњен, најчешће не прелази ширину од 1 до 2 цм и повлачи се у року од 24 до 48 сати без посебне терапије.

Уобичајено црвенило може се ублажити једноставним мерама, као што је примена хладних облога на месту уједа неколико пута дневно по 15 минута, чиме се смањује оток и пецкање.

Код изразито осетљиве коже може се применити танак слој благих локалних кортикостероидних крема, као што је хидрокортизон, једну до две вечери, али искључиво уз претходну консултацију са лекаром.

Ипак, у неким случајевима црвенило није само пролазна иритација већ може указивати на почетак инфекције.

У следећим ситуацијама неопходно је јавити се лекару ради процене:

• Широко црвенило: Пречник печата већи од око 5 цм или црвенило које се постепено шири неколико дана заредом.
• Облик „биковог ока“: Централни део који бледи док се око њега формира кружни прстен може бити рани знак лајмске болести.
• Црвенило које траје дуже од два дана: Црвенило или оток који се не повлаче или се појачавају после 48 сати упркос доброј хигијени и хлађењу.
• Системски симптоми: Повишена температура, главобоља, умор, болови у мишићима и зглобовима или увећани локални лимфни чворови.
• Локална инфекција коже: Топлота, гнојни, интензивно црвенило и бол на месту уједа.

Правовремено постављање дијагнозе и рано лечење евентуалне инфекције антибиотицима смањује ризик од компликација и убрзава опоравак.

Када се обратити лекару?

Већину уједа крпеља људи збрину сами без компликација, но они који су забринути да поступак не могу обавити самостално или код којих поступак изазива страх и узнемиреност, увек могу потражити помоћ у најближој здравственој установи.

Такође, уколико се крпељ налази на неприступачном делу тела, а не постоји друга особа која би могла помоћи у вађењу, неопходно је јавити се лекару или медицинском раднику.

Поред тога, постоје ситуације када је неопходно потражити лекарску помоћ:

• Део крпеља остао у кожи: Уколико после вађења крпеља у кожи остану рилице или делови главе крпеља који се не могу лако уклонити, потребно је јавити се лекару. Коришћење игле и друге методе не треба користити, будући да може доћи до инфекције.
• Јача локална реакција: Уобичајено благо црвенило на месту уједа обично пролази за дан или два. Ако се развије изражено црвенило које се шири или већи оток који не пролази након једног или два дана, неопходно је посетити лекара. Црвенило које се шири кружно око уједа, пречника већег од 5 цм може бити рани знак лајмске болести и захтева медицинску процену.
• Симптоми инфекције: Било какви системски симптоми у данима и недељама после уједа захтевају пажњу. Ово укључује повишену температуру, главобољу, малаксалост, болове у мишићима или зглобовима, отечене лимфне чворове или појаву осипа на другом месту на кожи. Ови симптоми могу указивати на развој лајмске или других болести које преносе крпељи.
• Симптоми крпељског енцефалитиса: Ако неколико дана до пар недеља након уједа дође до озбиљних симптома попут јаке главобоље, укоченог врата, мучнине или вртоглавице, потребно је одмах потражити лекарску помоћ. Крпељски менингоенцефалитис је ретка али тешка болест, а рани симптоми личе на грип, док касније може доћи до упале можданих опни са високом температуром и укоченошћу врата, што захтева болничко лечење.
• Вишеструки уједи или алергија: Уколико је особа истовремено угризена од више крпеља, препоручљиво је јавити се лекару ради процене ризика. Такође, уколико дође до алергијска реакција на ујед, као што је интензиван оток, осип по телу, проблеми са дисањем, потребна је хитна медицинска помоћ. Ипак, озбиљне алергијске реакције на ујед крпеља су веома ретке.

У свим наведеним ситуацијама лекар ће извршити преглед и по потреби препоручити даље кораке.

То може бити превентивна терапија антибиотицима у случају сумње на лајмску болест, или серолошко тестирање крви на одређене инфекције након неколико недеља.

Ипак, антибиотик за ујед крпеља није нешто за чим треба посезати самоиницијативно, већ искључиво по препоруци лекара.

Рано започињање лечења, нарочито код бактеријских инфекција попут борелиозе, кључно је за успешно излечење и опоравак.

На крају, чак иако нису присутни јасни или озбиљни симптоми, али особа осећа забринутост након уједа крпеља, није грешка консултовати се са лекаром.

Које болести преносе крпељи?

Највећи број уједа крпеља пролази без компликација, али не треба занемарити чињеницу да се сваке године бележе и инфекције до којих долази уједом крпеља.

Лајмска болест је најчешћа болест коју преносе крпељи и њој се са правом придаје највише пажње, но крпељи могу пренети и друге инфекције.

Ризик од лајмске болести расте након 24 сата присутности крпеља на кожи, док вирус енцефалитиса може прећи и раније.

Из овог разлога, што раније уклањање крпеља и праћење симптома је кључно, а у случају сумње на инфекцију треба се одмах обратити лекару.

У наставку следи кратак преглед могућих болести које крпељи могу пренети, и на које симптоме треба обратити пажњу у данима и недељама након уједа.

Лајмска болест

Лајмска болест је најчешћа болест коју преносе крпељи у нашем региону, а узрокована је бактеријом боррелиа бургдорфери.

Инфекција настаје када заражен крпељ пренесе бактерију приликом уједа, а обично се као први симптом јавља црвенило у облику прстена које се јавља неколико дана до месец дана након уједа.

Црвенило се јавља код 70 до 80 заражених људи, али не и код свих заражених особа.

Када се јавља, црвенило након уједа зараженог крпеља обично је пречника преко 5 цм, бледо у средини, а тамније у спољном прстену.

Прате га грозница, главобоља, болови у мишићима и зглобовима, а ако се не лечи, болест може захватити зглобове, нервни систем или срце.

Терапија антибиотицима је ефикасна, посебно ако се примени на време, па је важно након уједа обратити пажњу на симптоме, и по потреби се јавити лекару.

Крпељски менингоенцефалитис

Крпељски менингоенцефалитис је вирусна инфекција централног нервног система изазвана вирусом ТБЕВ.

Већина заражених нема симптоме, али се код неких особа могу јавити симптоми у две фазе.

Прва фаза подсећа на грип, док друга може укључивати менингитис или енцефалитис са тешким неуролошким симптомима.

Лечење је симптоматско будући да не постоји антивирусна терапија.

Крпељски менингоенцефалитис се ретко појављује у Србији.

Рикециозе

Рикециозе, попут медитеранске пегаве грознице, изазива бактерија рицкеттсиа цонории, а преносе их крпељи који паразитирају на псима и другим животињама.

Симптоми укључују високу температуру, осип и тамну крастицу на месту уједа.

Иако ређе, рикециозе се повремено јављају у Србији, а обично се лече антибиотицима попут доксициклина.

Туларемија

Туларемија или зечја грозница изазвана је бактеријом франциселла туларенсис, која се чешће преноси контактом са зараженим животињама, иако у неким случајевима преносиоци могу бити и крпељи.

Симптоми туларемије укључују високу температуру, рану на месту уједа и увећање лимфних чворова.

Ово стање је ретко, а када се на време препозна, ефикасно се лечи антибиотицима.

Ређе болести

Крпељи могу пренети и ређе инфекције попут бабезиозе и ерлихиозе.

Бабезиоза је паразитска болест која напада црвена крвна зрнца и изазива симптоме сличне маларији.

Ерлихиоза погађа бела крвна зрнца и изазива повишену температуру и слабост. О

ба обољења су ретка код људи у Србији, али се јављају у региону, а лече се антипротозоарним лековима или антибиотицима.

Превенција

Најбољи начин да се избегну компликације уједа крпеља јесте спречити сам ујед колико год је то могуће.

Приликом боравка у природи требало би применити мере заштите, али су превентивне мере и након тога подједнако важне.

У наставку следе основне мере превенције уједа крпеља.

• Одећа и обућа: Приликом боравка у природи препоручује се ношење одеће светлијих боја, ради лакшег уочавања крпеља, као и одеће дугих рукава и ногавица. Пожељно је ногавице увући у чарапе или носити високе чарапе или ципеле, како би се крпељима отежао приступ кожи ногу. На главу се може ставити капа или марама ако се пролази кроз густу вегетацију, како би се заштитило теме главе.
• Репеленти против крпеља: Употреба средстава која одбијају инсекте и крпеље је од велике користи. На отворену кожу могу се нанети репеленти који садрже диетилтолуамид или пикаридин, а доступни су и спрејеви на бази етеричних уља попут цитронеле, чије је дејство краткотрајније. За одећу и опрему може се користити инсектицидни раствор перметрин, којим се одећа попрска, а који ефикасно убија или одбија крпеље на одећи и обући. Важно је придржавати се упутстава и упозорења код примене репелента, нарочито код деце.
• Преглед тела после боравка на отвореном:Након повратка из природе, потребно је детаљно прегледати цело тело. Крпељи се најчешће каче на местима где је кожа танка и влажна, зато посебну пажњу обратити на прегибе, попут регија иза колена, препоне и пазухе, затим на стомак, подручје појаса, врат и скалп, па је важно прочешљати косу, иза и око ушију. Преглед се најлакше ради уз добро осветљење, а увек је препоручљиво замолити другу особу да прегледа тешко видљива места на телу. Што се крпељ пре уочи и уклони, то је мања шанса преноса болести.
• Туширање и прање одеће: Препоручљиво је истуширати се релативно брзо по повратку из природе, чиме се могу спрати крпељи који се нису још причврстили за кожу. Одећу која је ношена на излету треба добро истрести и опрати, будући да крпељи могу остати на одећи, па чак и у кући отпузати до људи или кућних љубимаца. Висока температура прања од преко 60°Ц или сушење у сушилици на високој температури може елиминисати крпеље који су остали на гардероби.
• Заштита кућних љубимаца: Пси и мачке често покупе крпеље током трчања кроз траву и жбуње, и могу их унети у домаћинство. Из овог разлога је важно редовно примењивати препарате за заштиту љубимаца у виду ампула, огрлица или спрејева против крпеља, према савету ветеринара. Након шетње, важно је прегледати и љубимце, а посебно регије су око ушију, на врату, стомаку и између прстију шапа. Уколико се примети крпељ код животиње, потребно је уклонити га на исти начин као и код људи.

Вакцина за лајмску болест код људи не постоји, али је вакцина за крпељски енцефалитис доступна ефикасна вакцина.

У земљама где је ова болест честа, попут Аустрије, Словеније и балтичких земаља, вакцина се често препоручује становништву у ендемским подручјима.

У Србији вакцинација против крпељског енцефалитиса није уобичајена за општу популацију због релативно ретке учесталости обољевања, али се може примити на лични захтев.

Закључак

Уједи крпеља у највећем броју случајева не изазивају озбиљне здравствене последице, али због могућности преноса болести попут лајмске болести и крпељског енцефалитиса, важно је знати како се правилно заштитити, препознати ујед и реаговати на време.

Правовремено уклањање крпеља, праћење места уједа и симптома, као и обавезан преглед код лекара у случају необичних реакција, кључни су за спречавање компликација.

Једноставне мере опреза, од правилног облачења до коришћења репелената и прегледа тела након боравка у природи, могу значајно смањити ризик од уједа и последичних инфекција.