Трамп увео царину за БиХ и Србију

У оквиру своје нове трговинске политике, амерички предсједник Доналд Трамп (Трумп) одредио је царине на увоз из Босне и Херцеговине (БиХ) у износу од 35%, док је за Србију наметнута још виша стопа од 37%.

Ове мјере долазе у контексту најављене основне царинске стопе од 10% за већину земаља, док је за Европску унију (ЕУ) утврђена царина од 20%. Зашто су БиХ и Србија суочене са знатно вишим тарифама у односу на европски блок и основну стопу?

Трампова администрација, позната по заштитничкој економској политици под слоганом “Америка на првом мјесту”, тврди да ниво царина одражава трговинске баријере које ове земље намећу америчкој роби (“тариффс цхаргед то тхе У.С.”). Међутим, стручњаци указују да је у питању више од тога – конкретно, одраз америчког робног трговинског дефицита у трговини с БиХ и Србијом. Шеф истраживања у Дојче банци Џорџ Саравелос објашњава да се царине темеље на односу робног трговинског дефицита неке земље с САД-ом у односу на извоз те земље у САД: “Једноставно речено, што је већи номинални трговински дефицит неке земље с САД-ом, прилагођен за апсолутну величину увоза те земље, то су царине веће.”

Иако БиХ и Србија нису међу највећим трговинским партнерима САД-а, високе стопе од 35% и 37% сугеришу да њихов трговински однос с Америком има неповољан дефицит с америчке перспективе. На примјер, увоз из ових земаља, попут производа намјенске индустрије или намјештаја, могао би бити виђен као конкуренција домаћим произвођачима, што је подстакло строже мјере. Поред тога, геополитички фактори играју улогу: Србија, с царином од 37%, има значајне економске везе с Кином и Русијом, што можда додатно оправдава вишу стопу, док БиХ, с 35%, може бити под сличним утицајем перцепција о њеним међународним партнерствима.

ЕУ, с царином од 20%, очигледно ужива повољнији третман због свог статуса кључног савезника и трговинског партнера САД-а, гдје прекомјерне тарифе ризикују озбиљне узвратне мјере. Трампова основна стопа од 10% требало је да буде полазна тачка, али одступања за БиХ и Србију указују да ове земље нису сврстане у “неутралну” категорију. Осим економске логике, високе царине могле би бити и преговарачко средство за политичке или економске уступке, попут отварања тржишта за америчке производе.

Док званична образложења из Беле куће остају ограничена на тврдње о реципрочним трговинским баријерама, аналитичари попут Саравелоса наглашавају да је кључни фактор управо трговински дефицит. Питање остаје: јесу ли БиХ и Србија колатерална штета Трамповог ширег трговинског рата или су циљано кажњене због специфичних економских и политичких разлога? Оно што је сигурно јест да ће ове тарифе значајно оптеретити ионако крхке економије Западног Балкана.

преузето: увоз.инфо