Тегелтија: “Новинари,немојте се опирати”

Постоје свјесно планиране лажи“, навео је Тегелтија у свом излагању.

Он сматра да декриминализација клевете, која се десила прије скоро 20 година, није дала жељене ефекте већ је наступио „елдорадо лажних вијести, говора мржње и лажи“. Терет за то је пребацио на новинарску заједницу.

„Новинарска заједница је пропустила да у периоду од декриминализације клевете па до данас изврши саморегулацију новинарске професије. Да је било више саморегулације, ми сад не бисмо дошли у ситуацију да то морамо на други начин регулисати“, каже Тегелтија.

Синиша Вукелић, члан Управног одбора Удружења БХ новинари и уредник портала Цапитал, сматра да се ради о стварању законског оквира за гушење слободе говора у РС, као и жељи власти да се обрачуна са преосталим медијима који им се не свиђају и који нису под њиховом контролом.

„Сви требају да се брину, не само новинари. Грађани, академици, невладине организације, опозиција, било ко ко се не слаже са власти у РС. Тегелтија говори да у Србији нико није ухапшен. Ана Лалић је ухапшена у вријеме пандемије зато што је извијестила јавност да у једном клиничком центру нема опреме за борбу против вируса корона, што је била истина. Ухапшена на 48 сати. Потпуно тачна вијест. Не морате ви новинаре стрпати у затвор на мјесец-два или 15 година. Довољно је да га ухапсите на 48 сати. А онда другог новинара поново у истој редакцији. Постављате тако аутоцензуру гдје неће имати никога да се бави тим послом“, подсјетио је Вукелић на случај из сусједне Србије.

Умјесто увођења ових закона, Вукелић предлаже увођење институције омбудсмена за медије, као и низа других закона који могу помоћи медијима. Попут закона о транспарентном власништву над медијима, третирањем напада на новинаре као нападима на службена лица или формирање фонда за плурализам медија.

„Сви су прави новинари против ширења лажних вијести. Зна се ко то ради. Ко је писао лажи о Владимиру Ковачевићу на РТРС-у и АТВ-у? Хајде да назовемо ствари правим именом. Од анонимних портала које јавни сервиси убаце у јавни простор, а појавили се сат времена раније. Сви смо ми против тога. Са овако слабим институцијама и на овом нивоу демократског развоја, овакав алат…. То је заправо атентат на новинаре. Новинарство није злочин и не може се тако третирати“, изричит је Вукелић.

Ко ће одређивати шта је лаж?

На питање присутних новинара и представника невладиних организација да ли може гарантовати да ниједан новинар неће отићи у затвор због критике, савјетник Милорада Додика Милан Тегелтија је одговорио потврдно.

„Једно је вриједносни суд, а друго лаж. Клевета није критика. Нико неће ићи у затвор због критике. Грешка и погрешна информација нису клевета. Већ свјесна лаж. Постоји страх, али не од закона већ његове примјене. Сви закони се могу злоупотријебити, ми морамо све учинити да се то не дешава. Али не можемо спречавати доношење закона зато што се бојимо да ће га неко злоупотребљавати“, навео је Тегелтија.

усмјерену против такве скупине особа или члана такве скупине.

„Морам истаћи да морамо сви заједно да се боримо против Инцкове одлуке и укажемо на чињеницу да је нама сужена слобода говора. Већина мојих пријатеља и колега из Удружења новинара РС је у истражном поступку гдје им пријети казна од три до шест година зато што су коментарисали судску пресуду Хашког трибунала. Ако ми пријети казна 3-6 година ако прокоментаришем судску пресуду, зашто би мене бринуо овакав закон који ће сигурно бити блажи?“, упитао је Ђуричић.

Борбу против најављених закона, у случају да се Закон о забрани негирања геноцида не повуче, назива селективном правдом. У новом сету закона чак види прилику за заштиту новинара.

„Можда је тај закон добар за новинаре, можда ће он мене бранити кад ме неко назове плаћеником, да ми неко доставља питања из кабинета предсједника, да сам домаћи издајник… Можда ћу се ја тако бранити од колега па чак и онога ко је иницирао овакав закон. Јесмо за принципијелну борбу за слободу медија или се нећемо уопште борити. Или све или ништа. Ми смо начелно против ове измјене али остане ли Инцков закон, ми ћемо наћи начин да подржимо чак и такав закон“, нагласио је Ђуричић.

Дискусију су пратили већином новинари и представници невладиног сектора, који су имали уједначен став да до најављених закона не смије доћи јер они директно угрожавају слободу говора. Како кажу, немају повјерења у правосуђе. Савјетују институције да у школе уведу медијску писменост као обавезан предмет, да се млади уче како да користе медије и како да разликују истину од лажи и пропаганде.

Извор: мрежа за изградњу мира

&нбсп;