Све више гладних и сиромашних у БиХ

Осим хране, многи грађани Мостара су због тешке социјалне ситуације приморани да траже кров над главом. Здравка Марић, директорка Центра за социјални рад Града Мостара каже да немају евиденцију бескућника и њихов тачан број, али да се људи јављају самоиницијативно и да Центар покушава да им омогући права кориштења социјалне помоћи.

– Осигуравамо право на пучке јавне кухиње, права на смјештај ако установимо да је особа у потреби социјалне заштите и да не може сама задовољити потребе, да нема сродника. Исто тако, омогућена им је и једнократна новчана помоћ, савјетодавни карактер, пакете хране. Све је више таквих захтјева и више корисника имамо због инфлације. Људи не могу да задовоље потребе уз пензије и плате, а неки су без примања. Свакодневно се обраћају –  каже Марић за Н1.

“Неки људи једу једном у два дана”

Ален Кајтаз, секретар Црвеног крста Мостар каже да тренутно имају замрзнутно стање корисника. Штавише, корисници који не долазе редовно у кухињу по оброке, скинути су са списка сталних корисника који долазе.

– То радимо како би уштедјели храну, не желимо да је бацамо. За њих се храна припреми, они не дођу и то морамо да бацимо. Они морају да сачекају и ако остане хране, она им се да. Не могу имати исте привилегије као они који су редовни –  додаје.

Број од 354 корисника који тренутно имају није мали каже, али није ни велики, уколико узмемо у обзир силна поскупљења и све он о што нас прати као посљедица рата у Украјини, па и посљедице короне.

– То су ствари које утичу на квалитет живота наших суграђана. Мислим да је дупло већи број корисника који су у стању социјалне потребе него што је то приказани број по основу спискова које ми имамо. Још има људи који једу дневно једном или чак једном у два дана. Не одлучују се да дођу на кухињу, да пруже руку или затраже помоћ истиче Кајтаз.

Каже да није сређена ситуација на државном нивоу, да није системски ријешен проблем бескућника и социјално угрожених категорија људи.

– Имамо ситуацију да затворенику БиХ има право на 3000 калорија дневно и неке калорије које се осигуравају за друштвено користан рад. Иза тога стоји држава. С друге стране, ја нисам сигуран да у БиХ постоји нити један правилник који осигурава статус људима да бескућницима и социјално угроженим категоријама омогући исти третман. Ко ће осигурати ту храну, да ли је то довољно њима и колико калорија, то још увијек не постоји – говори Кајтаз.

Свакодневна поскупљења не прате издвајања из буџета

Кухиња има велике трошкове, а грађанима је на услузи свакодневно. За 30 година су имали само један дан када су били затворени, а то је она година када је пао велики снијег и није се могло прићи кухињи.

– Имамо ситуацију да свакодневна поскупљења не прате издвајања која се додјељују из буџета, односно која се не издвајају из онога дијела који се односи на аплициране пројекте. Ми сваке године аплицирамо на пројекте према разним министарствима и та средства су из године у годину иста. Раније су била ситна поскупљења па се некако прелазило преко тога, а сада када имате инфлацију која прелази она издвајања и не прати плаће и пензије, људи живе лошије. Прије су могли за неку плату осигурати нормалнији живот, а данас се траже додатни приходи. Људи састављају крај с крајем. Како је тек онима који немају никакав посао – каже за крај Кајтаз.

Пред социјално угроженим грађанима Мостара је дуга и хладна зима, а осим ових установа и многе невладине организације се труде да им омогуће бесплатну обућу и одјећу и нешто хране.

Српска Инфо