Странке без избора, као музејски експонати

Имати странку, а не ићи на изборе, исто је као да имате болид Ф1, а не учествујете на тркама. Сваким даном пропада, губи вриједност и служи само за гледање. Као колекционарски примјерак.

Како су почеле опозиционе странке у Српској, све су прилике да ће и оне да заврше у музеју, као експонати.

Од онолике силе и протеста након општих избора, за само неколико мјесеци спале су на то да чак и немају своје кандидате за (градо)начелнике Зворника и Братунца. Што је још горе, одлучили су да у Братунцу подрже туђег само због тога што је контра њега кандидат СНСД. Није важно што је њихов пулен укаљан оптужбама, као што није важно што су се нашли на истој страни с Петром Ђокићем, познатим борцем против криминала, корупције и лажних диплома.

Лош изборни закон и изборне крађе, као изговор за бојкот, заправо су покушај покривања црне чињенице да опозиција у ове двије локалне заједнице толико лоше стоји да нису смјели никог да кандидују. И не само у њима. Умјесто да им ови избори послуже за разигравање нових лица, будућих кандидата, за тренирање страначких активиста, па и за лов на који глас, дигли су руке од свега.

За разлику од политичке монотоније у Републици Српској, стање у ентитету ФБиХ мало је шареније, иако су позиције два табора остале исте. Бихаћ неће СДА, чак ни када му понуде ратног „хероја“ Тигра. Морали су да се задовоље „одбраном“ Вогошће, као што је СДП одбранио свој бастион, Тузлу. Међутим, ником није пало на памет да тугује над својом тужном судбином, да бојкотује изборе и да се вади на Изборни закон.

У цијелој причи о пријевременим изборима, осим побједа, важан је још један детаљ о коме нико не прича, а то је премала излазност бирача, нарочито у великој Тузли. Замор народа од оволиких избора постаје очигледан.

Баш у таквој психози слиједи референдум за опозив градоначелника Бијељине из СДС. Ако погледамо Зворник, гдје је СНСД, иако без противкандидата, у недјељу извео 29 одсто бирача, не треба сумњати у способност те странке да и у Семберији мобилише своје бираче.

Питање је да ли овака опозиција, која у Бијељини личи на рогове у врећи, има снагу да изведе довољан број грађана да сачува Љубишу Петровића.

Српска Инфо