Стални раст цијена, основна потрошачка корпа око 170 марака

Цијене неких од најосновнијих животних намирница неопходних за мјесечно “преживљавање” једне просјечне породице у Српској, попут млијека, уља, хљеба, јаја, меса и поврћа, порасле су, збирно гледајући, за око 100 марака у посљедњих годину дана, односно за 170 марака ако се упореде цијене са краја 2020. и 2022. године.

Показују ово подаци анализе, односно математичка рачуница, урађена само на шест “кључних” намирница без којих се живот једног домаћинства никако не може замислити, при томе калкулишући и правећи ову рачуницу и узимајући званичне статистичке податке, с претпоставком да једна просјечна породица у Републици Српској мјесечно минимално потроши, рецимо, 30 хљебова дневно, 12 килограма меса, од чега највише пилетине, 10 литара млијека, 40 јаја и 30 килограма разног поврћа: кромпира, парадајза, паприке, лука…

Када се подвуче црта, може се видјети да је за поменутих шест прехрамбених ставки, на мјесечном нивоу, крајем 2020. било потребно издвојити 237 марака, годину дана касније 330, а крајем прошле и почетком ове године чак 410 марака, што је раст од око 70 одсто.

Уколико то упоредимо са кретањем просјечне плате у посматраном периоду, а она је 2020. износила 956, а почетком ове године 1.217 марака, произлази да је само раст цијена поменутих шест намирница “појео” већину од 260 марака, колико је износио раст плата у посљедње три године, односно више од 60 одсто овог повећања.

Према ријечима Бањалучанке В. З., она и супруг све теже излазе на крај са свим поскупљењима јер, како је појаснила, с пензијом од 580 марака свака куповина постаје ноћна мора.

– Поједини тржни центри имају понедјељком снижења за пензионере. Користим то, али и акције које се с времена на вријеме организују. Али, и поред тога, супруг и ја смо принуђени да режемо трошкове гдје год можемо, па чак и на храни. Када платимо режије и купимо лијекове, мало тога остане. Купује се само оно најосновније, али буквално, и то у мањим количинама него до сада. Да није дјеце, стварно не знам како бисмо преживјели све ово, јер је ово стварно постало пуко преживљавање. Једне цијене данас, сутра друге и тако у недоглед. Оно што ме брине јесте што се овим поскупљењима не види крај – каже ова огорчена Бањалучанка.

Извршна директорка Удружења за заштиту потрошача ДОН из Приједора Муриса Марић каже да, иако је дошло до одређеног раста пензија и плата, он не може пратити раст цијена хране, али ни осталих комуналних услуга.

Наводи да су због тога промијењене и потрошачке навике грађана, те се тако све више купују, условно речено, јефтинији производи. Како је појаснила, не гледа се на квалитет, него се купује оно што је доступно и приступачно количини новца, односно кућном буџету једног домаћинства.

Да је овај раст цијена утицао на куповну моћ грађана, указују и посљедњи подаци који говоре да је, након што је протеклих година био евидентан раст потрошње у малопродаји, у међувремени дошло до великог пада, што је, како истичу поједини аналитичари, резултат огромног раста цијена, али и посљедица недостатка значајније помоћи грађанима, пише Глас Српске.

&нбсп;

&нбсп;