Da je Gavrilo Princip živ
Danas bi bio programer u nekoj zapadnoj firmi
Ne bi razmišljao u koga da uputi svoj poslednji metak
Ne bi ga to uopšte zanimalo
Marko Kraljević se ne bi bavio turcima
Osim što bi možda igrao fudbal
U drugoj Turskoj ligi, eventualno, i slao novac svojima
Nikola Tesla bi se zaglavio na drugoj godini elektrotehnike
Profesori bi ga obarali zbog nekih banalnih razloga
Verovatno bi se propio
I digao ruke od pronalazaka
Mokranjac bi komponovao za Grand Šou, ili Karleušu i Cecu
Svetog Savu niko ne bi uzeo za ozbiljno, niti bi bio svet, niti Sava, već neki tamo Rastko
Mika Antić bi bio reper
Vuk Stefanović Karadžić bi glasao za Vučića
Možda bi bio njegov portparol
Karađorđe bi umesto protiv okupatora dizao bunu protiv “gej parade”
Svetozar Marković se ne bi ni rodio, kada bi video šta je ostalo od njegovog socijalizma
Laza Lazarević bi, verovatno, završio u “Lazu Lazarevića”, teško da bi njegova širina bila prepoznata
Živojin Mišić ne bi bio poznat široj javnosti
Milunka Savić takođe, nastavila bi da čisti, kao što je inače radila
Isidoru Sekulić niko ne bi čitao, ako bi uopšte pisala
Desanka Maksimović bi objavljivala na fejsbuku, i imala par hiljada pratilaca na instagramu
Branko Ćopić iako bi skočio sa mosta
Skočio bi u reku, pa bi otplivao leđno
U neku drugu državu
Nadežda Petrović bi bila illustrator dnevnih novina
Dositej Obradović, umesto prosvetitelja, bio bi verovatno life kouč, i umesto da ode u manastir, držao bi seminare po tržnim centrima
Mihajlo Pupin bio bi kompjuterski haker, naručivao bi hranu preko Wolta i sumnjam da bi ga Srbija uopšte zanimala
Paja Jovanović bi umesto slika, radio grafite i murale
Njegoš bi glasao za Mila Đukanovića
Branislav Nušić bi radio kao i tada, samo što sumnjam da bi u nekom pozorištu za njega bilo mesta
Žanka Stokić bi igrala u “Sinđelićima” i ostalim domaćim sapunicama
Radoje Domanović bi pisao šale za Kesića i Ivanovića, od njihovog ega ne bi mogao da dođe do izražaja
Bora Stanković ne bi napisao “Koštanu”, a vrlo verovatno ne bi napisao ništa
Milan Nedić bi bio visoko kotiran u vrhu politike, kao i Nikola Pašić
Petar Kočić ne bi imao koga da buni, pa bi promenio zanimanje, otišao bi u molere ili dostavljače brze hrane
Vladika Nikolaj sigurno ne bi otišao u monahe, smislio bi nešto zanimljivije
Jovan Cvijić bi radio u komercijalnoj banci, a preko vikenda bi sprovodio svoja istraživanja
Milutin Milanković bi čekao u birou da ga zaposle u nekoj osnovnoj školi, kao zamena, dok se ne razboli neko iz SNS kadra
Ivu Andrića ni ne mogu da zamislim u ovom vremenu
Mešu Selimovića takođe
O Crnjanskom i da ne pričamo
Sve su to deca nekog drugog vremena
Koja bi
Kao i ova naša
U ovom našem
Bila potpuno izgubljena
Od beskrajne ponude svega
U kojoj sve ono što bi radili i stvarali
Ne bi značilo ništa
Nikome
Pa ni njima samima
Preuzeto: Stefan Simić
