Српска: Прогон неистомишљеника почиње

Измјене Кривичног законика РС и криминализација јавне ријечи већ мјесецима су у жижи јавности. Већина правника сматра да ће у пракси судови имати проблем како да оцијене доказе који се презентују у поступцима или парницама.

20. јула ове године Парламент Српске запечатио је право на слободу мишљења. Изгласао је закон којим се, без обзира на истинитост навода који се износе, сви могу суочити са мјерама које са собом носи кривични поступак у случају криминализације јавне ријечи.

Посебно је споран члан 156а. који се односи на „Неовлаштено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка“, а тај члан гласи:

„Ко објави или прикаже спис, портрет, фотографију, видео-запис, филм или фонограм личног карактера, без пристанка лица које је спис саставило или на кога се спис односи, односно без пристанка лица које је приказано на портрету, фотографији, видео-запису или филму или чији је глас снимљен на фонограму или без пристанка другог лица чији се пристанак по закону тражи, а такво објављивање или приказивање је имало или могло да има штетне посљедице по лични живот тог лица, казниће се новчаном казном или казном затвора до двије године“.

То у пракси значи да би новинари могли завршити иза решетака уколико објаве неки званични документ, фотографију или тонски и видео запис, без обзира што је он неспорно у јавном интересу и доказује криминал, непотизам или друге незаконите активности.

Адвокат Александар Јокић каже да би ова одредба требала да се тиче само ствари из личног живота  и да не би требало утицати на политичке објаве.

„Нису направљене довољне гаранције да се та одредбе неће злоупотријебити. Она овако како је написана јасна је на шта се односи, међутим постоји могућност и постоји та празнина да се ова одредба користи и против медија поготово, медија који обавјештавају о шоу бизнису или тим сферама живота гдје је испреплетен  приватни и пословни  живот“, каже Александар Јокић, адвокат.

Спорни су и други дијелови закона – од висине новчаних казни па до дијела у којем се наводи “да се истинитост или неистинитост тврдње”, у случају клевете “не доказује”.

Адвокат Владимир Драгичевић истиче да је измјенама кривичног закона, ипак предвиђен члан који се односи на искључење кривичног дјела клевета.

„Који каже да клевета није увредљиво изражавање да клевета не постоји када онај који је пронио неко изражавање докаже да је изражавање у суштини истинито или да је имао основа да се поузда у истинитост свог извора.

Такође клевета није неистина пронесена у стучном научном и умјетничком књижевном раду или у вршењу новинарског позива ако се из околности случаја закључи да изражавање није ишло ка омаловажавњу оштећеног“, каже Владимир Драгичевић, адвокат.

Стручњаци кажу да овде више нису у питању само новинари и невладин сектор него сви грађани који ће се суочити са посљедицама. Прогониће се сви људи који износе било какву критику на друштвеним мрежама или јавном мјесту, а која ће некоме засметати.

„Оно што можемо очекивати су пријаве разних политичара да иду на истрагу да се узимају изјаве и да се врши притисак на њих и да се на такав начин мада ја вјерујем да ће то бити нула на судовима. Доћи ћемо у ситуацију да ће се сад подносити кривичне пријаве сви људи за све могуће ствари и клевете да ћемо само затрпати МУП и Тужилаштво са безвриједним нивоом предмета и то је велика грешка“, сматра Зоран Перић, адвокат.

Босна и Херцеговина је била прва земља на Западном Балкану која је 2001. године декриминализовала клевету. Новим законом вратили смо се 20 година уназад.

Остаје нејасно да ли ће кажњавање ширења лажних вијести бити исто за све медије и да ли ће се односити и на представнике владајуће коалиције у Српској или ће се, као и све до сад, примјењивати селективно, односно како владајућима одговара.

Извор: БН ТВ